ODVEZANE RUKE DRŽAVI: Oduzimaju svojinu po hitnom postupku

POSLANICI crnogorske skupštine usvojili su izmene Zakona o eksproprijaciji, kojima je predviđeno da država može po hitnom postupku oduzeti privatnu imovinu i ući u njen posed uz isplatu pravične naknade, koju određuje Vladina petočlana komisija. Građani će imati pravo žalbe, ali tek nakon pravosnažnosti rešenja i to samo na visinu nadoknade, dok se odluka o eksproprijaciji ne može poništiti.

Iz redova opozicije oštro su kritikovali predložene izmene, tvrdeći da će na taj način državi biti omogućeno da oduzima zemlju kako bi je ustupila investitorima da grade hidroelektrane i kako bi im obezbedila infrastrukturu za velike projekte na obali, od Buljarice do Valdanosa.

Da novousvojene izmene nisu u skladu sa načelima najvišeg pravnog akta, smatra i predsednik Advokatske komore Crne Gore, Zdravko Begović, koji je kazao da očekuje da će se Zakon o eksproprijaciji proveravati pred Ustavnim sudom.

Pročitajte još - IZMENE ZAKONA O EKSPROPRIJACIJI: Državi privatni posed

- Pretpostavljam da će biti puno nezadovoljnih zbog usvojenih izmena, jer je indirektno napadnuto pravo privatne svojine, pa očekujem da će se podneti određene inicijative za ocenu ustavnosti spornog zakona - kazao je Begović, za "Novosti".

Iz Advokatske komore su i ranije upozoravali da je ovakav zakon suprotan Ustavu i svim evropskim konvencijama, kao i pravu svakog državljanina Crne Gore na privatnu svojinu, te izrazili nadu da amandmani neće proći u parlamentu.

Demokratska partija socijalista je predložila izmene ovog zakonskog dokumeta zbog, kako tvrde, neopravdano dugog trajanja postupka eksproprijacije i postupka određivanja naknade za eksproprisane nepokretnosti u svim fazama, od podnošenja predloga za eksproprijaciju, pa do konačnog upisa prava svojine ili drugih stvarnih prava korisnika eksproprijacije na spornim nepokretnostima.

Kako su kazali iz te partije, suštinski se ništa nije izmenilo, već su samo precizirane određene norme.

- Na taj način će se efikasnije ostvariti prava i na zakonu zasnovani interesi kako korisnika eksproprijacije, odnosno države, tako i vlasnika eksproprisane nepokretnosti. U značajno kraćem roku će se dolaziti do procene tržišne vrednosti nepokretnosti i njene isplate vlasnicima, a korisniku eksproprijacije omogućiti da nakon ispunjenja svih uslova propisanih zakonom, uđe u posed nepokretnosti - pojasnili su iz DPS.

Pročitajte još - Vlasnici imanja u Crnoj Gori – odahnuli

Suštinska izmena je da se iznos naknade ne utvrđuje u posebnom postupku, kao do sada, već u samom postupku eksproprijacije, dakle u jedinstvenom postupku koji uključuje i rešenje kojim se ekspropriše imovina i utvrđuje visina pravične naknade.

- Nesporno, na taj način će se postupak učiniti efikasnijim, što je interes svih strana u postupku. Upravo u cilju povećanja pravne sigurnosti građana, prema predlogu koji je dostavljen, iznos pravične naknade utvrđuje komisija, koja sada broji pet članova, od kojih tri moraju biti sudski veštaci - naglasili su iz DPS. - Zakonom o eksproprijaciji je propisano da pravična naknada ne može biti manja od tržišne cene iste nepokretnosti na istom ili sličnom području, te smatramo da predložene izmene nikako ne diraju u Ustavom zagarantovana prava građana.

IZMENE IZ DRUGOG POKUŠAJA

Izmene zakona Skupštini su predložili poslanici DPS Predrag Sekulić, Marta Šćepanović, Željko Aprcović, Nikola Rakočević i Jovanka Laličić. Poslanici Crne Gore izglasali su Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o eksproprijaciji sa 42 poslanika "za", 13 "protiv", dok uzdržanih nije bilo.Izmene Zakona o eksproprijaciji prvi put su predložene 2015. godine, ali nisu dobile podršku u parlamentu. Vlada je tada naišla na lavinu negodovanja, posebno građana na primorju, zbog tada aktuelnih planova stranih investicija na području Buljarice kod Bara i Plavih horizonata kod Tivta.