Drugi vek beranske Sorbone

OKUPILI smo se da obeležimo ovaj važan datum koji nas uvek podseti na jedan od najznačajnijih događaja u našoj novijoj istoriji, kada je u pitanju obrazovanje i kultura na ovim prostorima. Osnivanje gimnazije bio je rezultat dugogodišnjih nastojanja najistaknutijih Beranaca da se mladima iz ovoga kraja pruži nova šansa za bolje sutra, da im se otvore vrata neke vedrije budućnosti, koja će za sobom ostaviti sve ono što je ograničavalo njihovo koračanje napred.

Ovo je na svečanoj akademiji upriličenoj povodom 105 godina postojanja Gimnazije "Panto Mališić" u Beranama, kazao direktor Sreten Lutovac, ističući da je gimnazija bila luča tokom celog jednog veka.

Gimnazija je osnovana ukazom Vlade Kraljevine Crne Gore 31. avgusta 1913. godine. "Beranska Sorbona", kako su je često nazivali njeni bivši, kasnije slavni učenici, počela je da radi 6. novembra iste godine kada je održana prva sednica nastavničkog veća, koje je u teškim uslovima organizovalo nastavu za 144 učenika raspoređena u tri odeljenja. Samo četiri nastavnika su započela školsku 1913/1914. godinu - direktor Kosta Kostić, Ivo Ipšić, Miho Domančić i Prokopije Veković, prvi nastavnik iz beranskog kraja.

Pročitajte još - Vek od rođenja slavne „beranske Sorbone“

- Ovim ljudima, svi oni koji shvataju značaj osnivanja i opstajanja beranske gimnazije kroz decenije veoma teških vremena, duguju posebnu zahvalnost. Ovi entuzijasti, uspeli su da u veoma skromnim uslovima postave čvrste temelje škole, koje su kasnije nadograđivale generacije njenih uspešnih učenika - rekao je direktor Lutovac.

Dugo vremena gimnazija je bila jedina ustanova u celom Gornjem Polimlju u kojoj se sticalo srednje obrazovanje. Zbog toga su se tu sjatili najbolji učenici iz Kolašina, Mojkovca, Bijelog Polja, Rožaja, Plava, Andrijevice i Berana.

Sreten Lutovac

RASADNIK INTELEKTUALACA

IZMEĐU dva rata u školi su radila različita društva (prijatelja knjige, trezvenjaka i druga) i školske organizacije. Iz tih društava su ponikli poznati književni stvaraoci: Mihailo Lalić, Miodrag Bulatović, Dušan Kostić, Radomir Vešović, Radoslav Pajković. U njenim skamijama sedeo je najčuveniji jugoslovenski disident - Milovan Đilas, mnogobrojne diplomate, političari, novinari Borislav Lalić i Miroslav Stojanovića.