UPOREDO sa optimističkim najavama Vlade da će Crna Gora krajem decembra otvoriti pregovaračko poglavlje 27 sa Evropskom unijom, koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene, stručna javnost upozorava da je devastiranje prirode vidljivo na skoro "svakom ćošku". Gotovo svakodnevno smo svedoci polemike da li je reka Tara zaista ugrožena, o neprilikama koje može izazvati istraživanje nafte, ali i pobuna meštana sela u kojima se grade male hidroelektrane.

U NVO "Grin houm" smatraju da se izgradnjom sve većeg broja malih hodroelektrana uništavaju reke na severu zemlje, da se zbog izgradnje auto-puta devastira reka Tara, ali i da su mnogi infrastrukturni planovi predviđeni na zaštićenim i vrednim prirodnim područjima. Osim toga, iz te organizacije napominju i da najavljena višegodišnja istraživanja nafte u podmorju Jadrana mogu izazvati čitav niz negativnih ekoloških efekata.

- Istraživanja nafte najozbiljniji udarac će zadati turizmu, našoj najstabilnijoj privrednoj delatnosti. Efekti koje bi istraživanja mogla da izazovu pogubno bi uticali na interesovanje turista za boravak na crnogorskom primorju, jer ih najviše privlače upravo prirodna lepota i čisto more. Cilj je da turistička ponuda bude bazirana na ekskluzivitetu prirodnih i kulturnih atrakcija, a sada radimo nešto što je dijametralno suprotno - kazala je za "Novosti" Dijana Čavor iz NVO "Grin houm".

Ona naglašava da 3D brodovi imaju višestruke emitere koji utiču na podvodni svet i morske eko-sisteme. Kako navodi, eksplozije izazvane zvučnim topovima mogu teško da oštete morske organizme i dovedu do drastičnih migracija ili pomora ribe!

Pročitajte još - Tragajući za naftom teraju ribu

- Ukoliko se ispostavi da postoji neka količina nafte ili gasa, biće postavljene naftne platforme, ljudima neće biti prijatno da plivaju u moru u kojem se nalaze te platforme, brodovi za istraživanja i ostalo - kaže Čavorova. - Ako ekološku državu krase održivi turizam, organska poljoprivreda, zelena energija, postavlja se pitanje odakle odjednom naftne platforme koje su u suprotnosti sa razvojem tih sektora.

Prema mišljenju naše sagovornice, istraživanja u Jadranu su rizična i zato što Crna Gora ne raspolaže ni ljudstvom ni opremom za tako složen tehnološki proces. Iako je za eventualne hazarde odgovoran investitor, Čavorova naglašava da gde god je došlo do ekoloških incidenata usled izlivanja nafte, nastala su oštećenja koja nikada nisu adekvatno sanirana, obale nisu ponovo zaživele, niti su se eko-sistemi vratili u pređašnje stanje.

- Dok sve zemlje EU idu ka smanjenju upotrebe fosilnih goriva bez novih planova valorizacije tog resursa, mi pokušavamo da valorizujemo svaki resurs koji imamo na ovaj ili onaj način, bez nekog strateškog plana i održivog planiranja. Kada je reč o udelu OIE u ukupnoj potrošnji, Crna Gora će povećati cilj koji je trenutno 33 odsto do 2020. a uzgred i najveći u regionu. Međutim, nestrateški je to što se sa jedne strane propagira politika veće proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, a sa druge korišćenje fosilnih goriva - dodaje Dijana Čavor.


UNESKO I TARA

POVODOM tvrdnji da je izgradnja auto-puta ugrozila reku Taru, predstavnici Vlade i NVO sektora razgovarali su sa predstavnicima Uneska i ekspertima Međunarodne unije o zaštiti prirode (IUCN). Na sastanku su nevladine organizacije tražile stručnu pomoć i podršku kako bi se procenili postojeći i budući uticaji izgradnje auto-puta na Taru i predvidele najbolje mere regulacije i sanacije. Iako su predstavnici Uneska tražili da se detalji ne iznose u javnost, nezvanično se saznalo da će njihov tim obići sporan teren i dati konkretne preporuke, te potvrditi da li će "Suza Evrope" ostati na njihovoj listi.