Povodom najave crnogorskog premijera Duška Markovića da će crkva Svete Trojice na Rumiji biti uklonjena, reagovao je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. On je predsedniku Vlade uputio otvoreno pismo u kojem traži od Vlade i resornog ministarstva da se odobri gradnja ovog hrama i njegovo oblaganje kamenom vekovnih poklonika, uz poštovanje njihovog zaveštanja.

Mitropolit je hronološki nabrojao događaje koji su pratili izgradnju i uništenje crkve koju su Turci zapalili u 16. veku, pa do njene obnove danas i novih napada koji joj prete. On izražava čuđenje nad onima koji obnavljanje hrama na Rumiji proglašavaju "devastacijom kulturnog blaga Crne Gore".

- Ni manjeg objekta, ni veće priče u Crnoj Gori - upozorava vladika, naglašavajući da je na prostoru oko Rumije podignuto u isto vreme na desetine džamija, možda i bez dozvole, kao i drugih objekata, a samo je obnovljena mala crkva postala maltene međunarodno pitanje.

Mitropolit naglašava da je ono što je važno navedeno u zapisniku o inspekcijskom pregledu od 23. oktobra ove godine, da "za predmetnu lokaciju vrh planine Rumije nema važećeg planskog dokumenta". Očevidno je, dakle, "da su razlozi za toliku halabuku oko ove crkvice mnogo složeniji od pitanja nedobijene formalne dozvole za njenu gradnju".

Da bi to pitanje moglo biti shvaćemo i rešeno na pravi način neophodno je izvršiti, makar ukratko, istorijski uvid u zbivanja iz prošlosti, ukazuje mitropolit Amfilohije, navodeći da je Crkva Svete Trojice na vrhu Rumije podignuta u vreme Svetog Jovana Vladimira u 10. veku, ili početkom 11. veka, a srušena 1571, u vreme turske okupacije ovih prostora.

Hram na Rumiji, podseća vladika, podignut je za dobro svih i svenarodno je kulturno blago. Ograđuje se mukotrpno, kamenom u tu svrhu sakupljanim od naroda.

- Ono što bi svaki razuman čovek očekivao nije njegovo rušenje, nego podsticaj za gradnju puta do vrha Rumije, značajnog kako za poklonike, tako i za sve brojnije turiste... Rušenje hrama je ravno zločinu.

VREMENA RUŠITELjA

RUMIJA jeste i albanska planina, ali Albanaca Skender-bega, koji je po Njegošu "srca Obilića", ali ne i onih Envera Hodže i Turaka rušitelja hrišćanskih svetinja, navodi u pismu mitropolit Amfilohije, i naglašava:

- Za vreme Musolinija i okupacije jeste pripadala "velikoj Albaniji", ali se nadamo da je vreme fašizma na Balkanu završeno, kao i vreme rušitelja crkava.