Profit preti kanjonu Cijevne

NEDALEKO od granice sa Crnom Gorom, susedna Albanija uveliko radi na podizanju 14 malih hidroelektrana na reci Cijevni (58 km), koja kroz Crnu Goru protiče dužinom od 32,3 kilometra, mestima Vukelj i Selce. To bi moglo negativno da se odrazi na životnu sredinu u Crnoj Gori. Prelepi kanjon istoimene reke, koji je Skupština glavnog grada proglasila parkom prirode, mogao bi da presuši, a biljni i životinjski svet u njemu da - nestanu. Zbog toga pritisak javnosti, ekologa i medija na državne organe u Podgorici raste iz dana u dan. U Ministarstvu turizma i održivog razvoja, za "Novosti" su nezvanično kazali da ih niko od predstavnika zvanične Tirane o tome nije izvestio, dok iz Ministarstva spoljnih poslova poručuju da će narednih dana kontaktirati s kolegama iz Albanije.

- Radovi su počeli, koncesije su date u Albaniji, i veoma smo zabrinuti razvojem situacije. U suštini, radi se po istom principu kao u Crnoj Gori. Iako male hidroelektrane u suštini ne donose veliku korist za državu sa aspekta energetske nezavisnosti, one su iz ugla privatnog vlasništva i te kako značajne, jer donose ogroman profit. Starhujemo za Cijevnu, njen kanjon, kao i floru i faunu, koje će svakako pretrpeti štetu. I zato smatram da Ministarstvo turizma i održivog razvoja treba da prati sve projekte na prekograničnim vodotocima, kao, recimo, na Tari, i da reaguje u slučaju negativne pojave - kaže Aleksandar Perović, direktor Ekološkog pokreta "Ozon".

PROČITAJTE JOŠ - Hidroelektrane prete flori i fauni Balkana

Naš sagovornik podseća da je u ovom slučaju izostalo pravilo da se o planiranim investicijama obavesti druga strana - Crna Gora.

- Energetski lobi je povezan u svim zemljama, i radi se o istom kapitalu koji se ulaže u termoelektrane i male hidroelektrane. Reč je o ljudima kojima se nameštaju poslovi, i zato sumnjamo da ovi koji kopaju sa druge strane Prokletija imaju veze sa vlastima u Tirani. Nama preostaje da se branimo međunarodnim ugovorima koji garantuju da se takve stvari ne mogu raditi, već da njima prethode prekogranične konsultacije. Albanci, nažalost, rade po svome - kaže Perović. - Očekivali smo veću reakciju kolega iz Albanije, koje je trebalo da nas pozovu, da im damo podršku i pokrenemo zajedničke aktivnosti u odbrani reke i okoline, ali toga nije bilo.

Članovi Centra za zaštitu i proučavanje ptica (CZIP) obišli su spornu lokaciju i objavili fotografije na kojima se vide građevinske mašine, kao i cevi u koritu reke.

PRIRODNO BOGATSTVO

U STUDIJI za zaštitu Cijevne, Centra za zaštitu i proučavanje ptica, navodi se da ova reka ulazi u sistem "zelenog pojasa Evrope", dok je kanjon identifikovan kao Emerald stanište Bernske konvencije. Četvrtinu flore čine medonosne, aromatične, lekovite, kao i endemske, zaštićene vrste. Kanjon Cijevne ima i veliki ornitološki značaj i predstavlja potencijalno važno stanište za ptice. U studiji piše da je jedno od najznačajnijih staništa za grabljivice, više vrsta lasta i zaštićenih ptica, a u reci su čak i 22 vrste ribe.