Komentar: Alhemija

PRETVARANjE vode u vino se prema zapisu iz Novog zaveta odigralo samo jedanput, na onoj čuvenoj svadbi u Kani Galilejskoj, ali po svemu što sada rade alhemičari iz redova makedonskih političara koji sopstveni krah na nedeljnom plebiscitu pokušavaju da predstave kao trijumf, uskoro ćemo biti svedoci novog čuda!

Jer, kako drugačije objasniti tvrdnje da im je sada bitniji procenat glasova "za" na referendumskom pitanju u kojem se pominju i NATO i EU i nagoveštava novo ime države, nego činjenica da je u glasačke kutije papirić ubacilo manje od 37 odsto registrovanih glasača. I kako, osim alhemijom, ignorisati stav Izborne komisije da "referendum nije validan" jer nije izašlo više od 50 odsto građana.

A koliko je to zaista malo, pokazuje poređenje s prethodnim, još jednim istorijskim - jer na ovim prostorima nam je sve istorijsko - referendumom iz 1991. sa temom samostalnosti makedonske države. Tada se izjasnilo više od 76 odsto građana.

PROČITAJTE JOŠ - MAKEDONIJA POSLE REFERENDUMA: Dogovor u Sobranju ili brzi izbori

Kako god bilo, na kraju ispade da ni sva svita velikih imena koja je prodefilovala Skopljem proteklih nedelja - od nemačke kancelarke do austrijskog kancelara, od generalnog sekretara NATO do američkog senatora "bliskog Trampu" - nije uradila ama baš ništa. Ni sva prizivanja dobitka pristupanjem Severnoj alijansi i Evropskoj uniji nisu bila dovoljna. Od svega toga je bilo jače mišljenje većine žitelja Makedonije da ne prihvate sporazum sa Grčkom oko novog imena države koji po njima znači samo jedno: odricanje od nacionalnog identiteta!

Otuda i ovakav rezultat.

I još jedan nauk od južnih suseda. Ma koliko svi mi ponekad sumnjamo u moć demokratije i podložni smo teorijama da se "sve već zna", referendum u Makedoniji je pokazao da je glasački listić, ipak, najjače oružje koje jedan narod ima.