IAKO će se do početka rada prve istražne bušotine na crnogorskom podmorju čekati do sredine naredne godine, zebnja ekologa, turističkih radnika, kao i žitelja nastanjenih u priobalnom pojasu sve je veća. Zabrinuti su kakva će sudbina zadesiti eko-sistem crnogorskog dela Jadrana, kao i da li će bušotine "probuditi tlo", zaposliti seizmologe i smanjiti priliv turista. S druge strane, država očekuje benefite od ovog posla, koji je poveren ruskom "Novateku", italijanskom "Eniju" i grčkom "Energeanu".

Direktor ekološkog pokreta "Ozon" Aleksandar Perović kaže da sa aspekta životne sredine ovakvi projekti Crnoj Gori kao ekološkoj državi nisu potrebni.

- Crna Gora ima dovoljno energetskih potencijala kada su obnovljivi izvori u pitanju da bi rizikovala bilo kakve eventualne havarije ili incidente na njima koji bi mogli da ugroze morski eko-sistem. Nama je more jedan od najvažnijih prirodnih resursa i potencijala, velika razvojna šansa koja do sada nije bila adekvatno iskorišćena. Od ovog posla koristi će imati određene interesne grupe, jer će uvećati svoje bogatstvo, ali to nije dobro za budućnost Crne Gore i njenih građana - ocenjuje Perović.

On podseća da uvek postoji opasnost od rizika u poslu, pa i u ovom kada je reč o istraživanjima i ispitivanjima nafte i gasa u crnogorskom podmorju.


Pročitajte još - Stranci diktiraju cenu goriva u Crnoj Gori


- Na te probleme država treba sistemski da reaguje kroz plansku i stratešku procenu rizika, da ponudi stručna rešenja. Sa aspekta zaštite životne sredine ne bi bilo dobro da se dolazi u oblast tih rizika, ali kada radovi počnu sa njima će se pojaviti i rizici - upozorava Perović. - Ovi istraživački projekti stari su po 50 godina, a da su bili isplativi kada su urađeni valjda bi se radovi i izvodili.

Aleksandar Perović, Foto Ozon

Direktor "Ozona" dodaje da se ovako čini da su tada ljudi imali više razumevanja nego danas, jer su shvatali da je more ogromna razvojna šansa.

Reagovali su i u NVO "Grin hom", upozoravajući da se kroz nacrt zakona o sigurnosti operacija sa ugljovodonicima nazire "opasna avantura" u koju se Crna Gora upušta kroz koncesije za eksploataciju nafte i gasa.

- Možemo videti da velike nesreće podrazumevaju eksplozije, požare, gubitak kontrole nad bušotinom ili ispuštanje ugljovodonika i opasnih materija, a koje pritom mogu uzrokovati gubitak više ljudskih života, ozbiljne povrede i slično - komentariše Nataša Kovačević, direktorka ove nevladine organizacije. - Nacrtom zakona ne uspostavljaju se jasni temelji za sigurnost operacija sa ugljovodonicima na terenu, već se ostavlja operateru kreiranje politike za sprečavanje velikih nesreća. To ukazuje na nespremnost nadležnih institucija da samostalno institucionalno ponude stručne podloge i rešenja za sigurnost i okvire upravljanja vanrednim i hazardnim situacijama.


BLOKOVI

POSLOM će biti obuhvaćeno 13 ulcinjskih blokova površine do 3.000 kvadratnih kilometara. Istražni prostor Crne Gore zauzima 21.500 metara kvadratnih, od čega kopnu pripada 13.000, dok je ostatak pod morem. Od ukupno 20 bušotina koje su do sada postavljene, čak 16 ih je bilo instalirano između 1949. i 1966. U Ministarstvu ekonomije za "Novosti" je rečeno da do sada ništa nije istraženo u tolikoj meri da bi sa sigurnošću mogli da kažu kolike se količine nafte i gasa tamo nalaze.