ŽIVI ZA ČASNU BIOGRAFIJU: Zbog preimenovanja srpskog jezika napustio mesto pomoćnika direktora čuvene gimnazije

JEDAN je od dvadeset šestorice nesalomivih nikšićkih profesora, koji su odbacili dnevnike u čijim rubrikama je uvedeno da umesto srpski jezik, stoji - maternji. Kasnije nešto, jezik kojim govori i piše oko 63 odsto stanovništva Crne Gore, postao je - crnogorski. Sa novom azbukom, bogatijom za dva slova i drugim "marifetlucima".

Radinko Krulanović Krule (48), u razgovoru, za "Novosti", podseća da je to bilo 2004. godine, da su njegove kolege i on prošli i prolaze trnovit put istine, zato što su sledili ono što je pisalo u tadašnjem crnogorskom ustavu, da je važeći jezik srpski, ijekavskog izgovora. Gro onih koji su vratili dnevnike, bili su profesori srpskog jezika, ali je bilo i onih drugih struka - biolozi, fizičari, filozofi... Nije bilo za tako nešto odluke, pa je usledilo i sudovanje. Usledile su i krivične prijave protiv "bundžija", koji su navodno pozivali na štrajkove i druge vrste protesta. I svako od njih je krenuo svojim novim putem, putem istine, istorije, tradicije, putem kojim je nekada hodila Crna Gora.

Profesor filozofije je, sledeći upravo istinu, časno ime svoje porodice, njegoševsku Crnu Goru, napustio bez mnogo razmišljanja mesto pomoćnika direktora čuvene nikšićke gimnazije "Stojan Cerović". Što bi rekao Stefan Mitrov Ljubiša, krenuo "s pune kuće u skitanje i sramotno stradanje". I usledili su poslovi koji nemaju nikakve veze sa njegovim obrazovanjem, a koje je prihvatao da bi izdržavao svoju porodicu - kćerku, sina, suprugu i sebe. Prvo je, kaže Krule, bilo - ništa. Onda se našao u nikšićkom parohijskom domu, gde je bio organizator promocije knjiga, ali i "komercijalnih" poslova kao što su svadbe i sahrane. Kultura i komercijala zajedno. Onda je radio u prodavnici, u "Alboni", kasnije "Džoli komercu", da bi se pre četiri godine nastanio u Budvi, gde je dobio posao u takođe privatnoj firmi "Car invest".

- Najvažnije u svemu je da sam sačuvao sebe, svoj put, lični integritet. Odavno sam naučio da sve što nije utemeljeno na istini - ne valja. A nju slediti, uporno, skupo je. Meni, pak, nije teško. Uporno sledim misao Danila Kiša, da čitav život jeste, ili treba da bude, borba za časnu biografiju. Nažalost, u Crnoj Gori je sve manje onih kojima je to životni moto, a mnogo više poslušnika koje nije teško uveriti da je crno belo - priča Krulanović.

Krule, koji ističe da se filozofija i književnost potpuno prepliću, odrastao je na narodnoj poeziji. Epika i lirika - uzmi što ti više u tom trenutku treba. Između prozaične svakodnevice, u kojoj se bavi ciframa i drugim praktičnim metodama, čita i piše. Voli i prozu, jer nju vaskrsava poezija. Nju i piše - do sada je objavio dve knjige "Tišinom ti govorim" i "Riječi koje ne dajem olako". U pripremi je i treća, o kojoj će pričati kasnije.

PROČITAJTE JOŠ: Ugrožena prava Srba u Crnoj Gori

Krulanović veli da mudrost nije čarobna formula. On je tu, oko nas, i u literaturi. Treba čitati - Dostojevski je najveći učitelj, ali istovremeno i mučitelj. Pa ko hoće, vredi, neće se kajati.

- Kažu, da je duboko srce čovekovo, koje je jedino mesto gde se sastaju Bog i čovek. Tako živim, osluškujući, stražeći kad će beskraj pohoditi beskraj. U međuvremenu sakupljam kapljice lirske, tvoreći kapi, potoke, reke, nebožedni okean poezije. Sve drugo je manje bitno, osim težnje da Bogom hodim i srpski sanjam - podseća Krulanović.

"CELOFANSKA"

- NE dolikuje umetniku da piše, kako bi rekao Savić, "celofansku književnost", finu, ukrasnu pitku - podseća na Krulanovićevu poeziju dr Ana Stišović Milovanović. - Za Krulanovića su pesnici sneni vesnici života nekog drugog i nema drugog pesničkog klonuća, osim onog kada se pogled poete odvoji od sanjanih zelenih obala Itake. Pad u banalnost svakodnevnog, znači smrt poezije.