Crna Gora: Hoće zelene Havaje

OSTRVO Sveti Nikola nadomak Budve ovih dana je u centru pažnje. I to više meštana nego turista. Oko 5.000 Budvana potpisalo je peticiju kojom su tražili da se najveće ostrvo na ovom delu Jadrana zaštiti od gradnje. Njihov zahtev, međutim ostao je skriven od očiju poslanika!?

- Naši sugrađani su tražili da ostrvo ostane zelena površina, izletište i za brojne goste Budve i za njihove domaćine, što je oduvek bilo. Ali u Skupštini Crne Gore, gde je usvojen Plan posebne namene za priobalno područje, kojim se regulišu investicioni budući zahvati, o tom amandmanu nije bilo ni reči. Naprosto je skrajnut i tako je izbegnuta poslanička reč - kaže Slobodan - Bobo Mitrović, predsednik Mesne zajednice Stari grad Budva.

Pročitajte još: Na budvanskim Havajima hotel i marina?

Na ostrvu Sveti Nikola, poznatijem u narodu po imenu Školj, nalazio se decenijama restoran u havajskom stilu kojim je upravljala "Budvanska rivijera". Po njemu je Školj dobio ime "Havaji". Godinama je primao goste, i na tom delu ostrva priređivane su nezaboravne žurke. A onda je prodat.

Na tom delu ostrva planirana je gradnja hotela sa oko 500 kreveta i marine za jahte i brodove. Ko će graditi i kada ostaje da se vidi.

- To najveće prirodno dobro Budvani su izgubili - kaže meštanin Jeronim Dragićević, predsednik NVO. - Postoji opasnost da nam se zabrani prilaz maloj crkvi Svetog Nikole gde su se Budvani vekovima okupljali, ali i plažama. U parlamentu nisu tretirali "naš slučaj". No, nastavićemo da se borimo dozvoljenim sredstvima i u zakonskim okvirima, kako bismo sačuvali ovaj biser Budve i južnog Jadrana. Jer, to znaju svi u Crnoj Gori, premalo je ostalo netaknutih prirodnih rezervata, a Školj je jedan od njih.

PREPRODAJA

NASLEDNICE, sestre Vukčević-Piletić, prodale su deo ostrva koji se nalazi naspram starog budvanskog grada beogradskom biznismenu dr Nenadu Đorđeviću. On je izgradio pristanište i lukobran, ali pošto nije mogao dobiti papire za gradnju hotelsko-turističkih objekata, prodao je imovinu na ostrvu Stanku Subotiću. Usledila je još jedna preprodaja i taj posed je došao u ruke crnogorskog državljanina Taksina Šinavatre, o čemu je bilo dosta kritičkih reči i u Budvi i u parlamentu Crne Gore, proteklih godina.