ONO što je nekad bilo pravilo u selima planinskog dela Crne Gore - velike porodice i mnogobrojna stada, sada je prava retkost. Na sreću, devetočlana porodica Bujišić, iz pljevaljskog sela Mijakovići, po mnogo čemu se izdvaja od ostalih crnogorskih. Slavenka Mira i Veljko imaju "punu kuću" - sedmoro dece u kući, a u staji veliko stado ovaca i krava.

Pročitajte još: Organska proizvodnja na brdu iznad Jovca

Iako tek stasavaju, svako od sedmoro dece, osim udate Tanje, ima svoje zaduženje u okviru ovog porodičnog domaćinstva. Dvadesetogodišnji Petar pomaže u domaćinstvu, ali već uveliko radi i kao drvoseča. Jelena (16) pomaže majci u kućnim i poljskim poslovima, a četrnaestogodišnjaci Ljubiša i Duško su glavni čuvari stada, ovaca i krava. Čak i Darko (8) i Marija (4) imaju svoja zaduženja, mada su pošteđeni teških seoskih poslova.

- Imamo oko dvesta ovaca i jagnjadi i osam krava muzara, junicu i telad - kaže glava familije Veljko, koji, uz brigu o domaćinstvu, često "skokne" do šume da bere gljive, borovnice, jagode, kupine, lešnike i druge plodove kojima su okolne šume bogate. - Složna smo porodica, deca su radna i poslušna, tako da mnogobrojne poslove u domaćinstvu, reklo bi se, sa lakoćom obavljamo.

Pročitajte još: Kilometri leja jagoda kod Bekića

Čobani Ljubiša i Duško čuvaju stoku po šumi zvanoj Korijen i kažu da se ne plaše ni vukova ni zmija, kojih u ovom kraju i te kako ima. Svaku svoju ovcu poznaju po liku, tako da ne moraju da ih broje da bi utvrdili da li im neka nedostaje. Dosad im se nikad nije desilo da uveče kompletno stado ne vrate kući.


Cela porodica marljivo radi

Mnogobrojne poslove preko svojih ruku prevaljuje domaćica Mira, ne samo u domaćinstvu, nego i van njega. Bujišići se bave i prodajom sira vrhunskog kvaliteta.

- Imamo stalne kupce, pa sa prodajom, zasada, nemamo problema. Takođe, kada stasaju za prodaju, i za jagnjad relativno lako nalazimo kupce - dodaje Mira.

LEPA ZARADA

Bujišići su poznati i po sakupljanju šumskih plodova, posebno pečuraka, lešnika i kleke. Pre nekoliko godina, kada je posle velikog požara u obližnoj šumi dobro rodila gljiva smrčak, zaradili su oko 5.000 evra. Godišnje sakupe od 25 do 50 kilograma divljeg lešnika, i uglavnog ga koriste za svoje potrebe, a ponekad časte nekog rođaka ili prijatelja. Sakupe i oko dve tone bobica kleke.