Brentin: Treba ukazivati na nacionalizam Hrvata

Ekspert za nacionalizam Dario Brentin, povodom odluke državnog tužilaštva Salcburga da podigne optužnicu protiv hrvatskih navijača zbog veličanja ustaškog režima, smatra da se ne preteruje ako se stalno ukazuje na nacionalizam Hrvata, posebno hrvatskih navijača.

"Nikome se ne pomaže ako se kaže "to su samo deca koja ne znaju šta čine", rekao je on u izjavi bečkom dnevniku "Standard".

Tužilaštvo austrijske pokrajine Salcburg podiglo je optužnicu protiv hrvatskih navijača zbog veličanja ustaša u skladu sa zabranom veličanja nacizma.

Tužilaštvo je time postupalo protiv 14 članova navijača Dinama iz Zagreba, od kojih sedam žive u Austriji, a čak dva imaju i austrijski pasoš.

Pošto nije uložena žalba na optužnicu ona je pravosnažna, potvrdio je pokrajinski sud.

Optuženi se terete da su veličali ustaštvo time što su prilikom dva događaja 2015. pozdravljali ustaškim pozdravom, nalik na nacistički, kao i što su nosili ustaške simbole, te i pevali ustaške pesme.

Suđenje će, najverovatnije, na jesen početi, a ishod mogao bi biti "presedan", kaže Brentin.

Time što se direktno poredi ustaški režim sa onim nacističke Nemačke presuda bi mogla imati dalekosežne posledice.

Tužilaštvo je objasnilo da je ustaški režim bio vazalna država nacističke Nemačke, tako da veličao se "original" ili "kopija", izlazi na isto.

"Standard" ukazuje da su hrvatski navijači i tokom Svetskog prvenstva u Rusiji u Beču proslavljali pobede ustaškim simbolima.

List navodi da su se mogle videti zastave koje ne počinju sa crvenim, već belim poljem na šahovnici, kao i sa slovom "U", koje su simboli ustaškog režima koji je ubio Jevreje, komuniste, Rome, ali pre svega Srbe.

"Takvi događaji nikoga ko se bavi hrvatskom dijasporom ne čude", smatra Brentin dodajući da, ako se uzroci veličanja desničarsko-ekstremističkih režima žele analizirati, ne mogu se zaobići klasno-specifična pitanja.

Brentin objašnjava da se radi često o mladima, ali i odraslima, pripadnicima druge ili treće generacije koja živi u Austriji, a koja se ne oseća stopostotno kod kuće.

Prema njegovim rečima, nedostaje suočavanje sa tom temom u školi, ali i u porodicama.

Već godinama prisutna je banalizacija totalitarnih simbola, kritikuje Brentin.

On ukazuje da se politički centar radikalizovao do te mere da nema uzvika u hrvatskoj zajednici kada se negde pojavi ustaška zastava.

"Sa zastavom sa kukastim krstom to bi bilo drugačije ", smatra Brentin.

Zbog toga, dodaje, ne preteruje se ako se stalno ukazuje na nacionalizam Hrvata, posebno hrvatskih navijača.