PORAŽAVAJUĆE je to što Crna Gora, koja je, u odnosu na broj stanovnika, dala najveći broj političkih zatvorenika u bivšoj Jugoslaviji na Golom otoku, Svetom Grguru i drugim zatvorima, još uvek nije donela nijedan pravno obavezujući akt za njihovu rehabilitaciju i obeštećenje, za razliku od Srbije, Hrvatske i Slovenije, koje su to učinile. Iako je u januaru 1992. godine Skupština Republike Crne Gore usvojila Deklaraciju o osudi kršenja ljudskih prava i zloupotrebe vlasti, kojom su se tadašnji poslanici obavezali da će obezbediti “moralnu i pravnu satisfakciju” žrtvama “terora na Golom otoku i drugim po zlu čuvenim zatvorima”, taj deklarativno značajan korak nikada nije potkrepljen usvajanjem odgovarajućeg zakona.

Ovo u razgovoru za “Novosti” kaže Tea Gorjanc Prelević, izvršna direktorka Akcije za ljudska prava, nevladine organizacije koja je pokrenula inicijativu da se pitanje “golootočana” iz Crne Gore posle više decenija konačno reši. Ona se slaže sa činjenicom da je Crna Gora morala da donese poseban zakon koji bi se odnosio na rehabilitaciju i obeštećenje političkih zatvorenika posle 1945. godine.

Šta bi sve trebalo da obuhvati rehabilitacija?

- Morala bi obuhvatati pravo na poseban penzijski staž, mesečnu novčanu naknadu (poseban dodatak), zdravstvenu zaštitu i druga prava iz zdravstvenog osiguranja, pravo na vraćanje konfiskovane imovine, odnosno obeštećenje za tu imovinu, pravo na obeštećenje za pretrpljenu materijalnu i nematerijalnu štetu.

PROČITAJTE JOŠ: Neki "procvetali", mnogi zauvek zaćutali o Golom otoku


Kako utvrditi visinu obeštećenja?

- Visina naknade treba da bude adekvatna šteti pretrpljenoj zbog neosnovanog lišavanja slobode, što je za posledicu imalo duševne bolove, otuđenost od porodice ili propuštenu ekonomsku dobit u vidu onemogućavanja zaposlenja ili napredovanja u karijeri, i ne bi trebalo da bude mnogo niža od obeštećenja koje se danas dosuđuje za neosnovano lišenje slobode, u skladu sa preporukom iz rezolucije Saveta Evrope. Posebno bi trebalo vrednovati činjenicu da li je osoba preminula u zatvoru.

Prilično se kasni sa donošenjem zakona?

- Imajući to u vidu, neophodno bi bilo predvideti i da pravo na naknadu štete posle smrti lica koje je imalo ili koje bi imalo to pravo, prelazi na supružnika, vanbračnog partnera, decu i druge naslednike, po uzoru na Zakon o rehabilitaciji Republike Srbije.

RADNA GRUPA

VLADA Crne Gore bi trebalo da u cilju donošenja zakona o rehabilitaciji i obeštećenju političkih zatvorenika hitno oformi radnu grupu i u nju uključi predstavnika Udruženja “Goli otok” i druge predstavnike civilnog sektora, kaže Tea Gorjanc Prelević.