SVEGA 2.606 nelegalnih graditelja podnelo je zahtev za legalizaciju bespravno podignutih objekata. Prema ranijim analizama Uprave za nekretnine, u Crnoj Gori su nelegalno izgrađena 42.833 objekta, dok nezvanični podaci pokazuju da ih je oko 100.000, što ukazuje da kampanja o legalizaciji do sada nije dala očekivane rezultate. Rok za pokretanje legalizacije ističe 15. jula, a u Ministarstvu turizma i održivog razvoja zasad ne razmišljaju o njegovom produženju.

- Nisam zadovoljan kao građanin, jer je vrlo malo ljudi koji su se odazvali za legalizaciju. Međutim, poznavajući naš narod, svi čekamo zadnji dan da predamo zahteve - kazao je Dragan Kovačević, direktor Uprave za nekretnine.


PROČITAJTE JOŠ:
Đukanović: Osnovni kurs Balkana je ka EU i NATO

Zakon o legalizaciji Crnogorci su obnovili 2003. godine i od tada traje "borba" da "divlji" odu u prošlost. U taj proces ulaze svi objekti koji su sagrađeni do kraja 2017, bilo da su na području na kom još nije donesen detaljni urbanistički plan ili su na državnom ili opštinskom zemljištu, ili su bez dozvole podignuti na prostoru gde postoji DUP.

Nelegalnih je naročito u primorskom delu države, a radi se o "zdanjima" koja su nastajala decenijama. Ponajviše na krajnjem jugu, u Baru i Ulcinju, ali se na svoju ruku zidalo i duž budvanske rivijere i širom Boke kotorske, kao i u širem rejonu Podgorice.

Prema nezvaničnim podacima, u Crnoj Gori postoji više od 20.000 nelegalizovanih kuća i vikendica čiji su vlasnici državljani Srbije. Od legalizacije divljih objekata, Vlada očekuje najmanje 40 miliona evra, a naplatom taksi za legalizaciju napuniće se i kase lokalnih uprava, posebno Ulcinja, Budve, Bara i Podgorica.

Marko Čanović, generalni direktor Direktorata za razvoj stanovanja, kaže da velika razlika između zvanično prebrojanih "divljaka" i stvarnog stanja postoji i zbog toga što su brojne kuće i stanovi dozidani, takođe bez dozvole, što nije baš precizno evidentirano. Postoji, naime, dozvola za objekat od recimo 150 kvadrata, a gazda ga je bez papira i bez plaćanja komunalnih naknada povećao za 100, 200 pa i 500 metara kvadratnih. No i gradnja i dogradnja će, nakon što se utvrdi precizno koliko je ko sagradio bespravno, biti naplaćena kroz komunalne takse, koje su inače dosta velike posebno na jugu Crne Gore.

Bespravna gradnja je u Crnoj Gori krivično delo, a za sve one koji grade bez dozvole i time trajno menjaju i uništavaju prostor, predviđene su kazne zatvora od šest meseci do pet godina.


PROČITAJTE JOŠ:
Podgorica: Zaplenjeno oružje i blindirani automobili

RATE

VIKENDAŠI će svoje komunalne obaveze plaćati u 120 mesečnih rata, dok će oni koji stalno žive u nelegalno sagrađenim objektima to moći da urade u 240 jednakih rata. Rok će, dakle, biti deset i dvadeset godina.


ZAHTEVI

PREMA podacima Ministarstva turizma i održivog razvoja, najviše zahteva podneto je u Herceg Novom, gde se prijavilo 627 građana. U Baru su zahtev za legalizaciju podnela 343 građanina, u Podgorici je bilo 267 zahteva, Budvi 254 i Kotoru 245. Najmanje zahteva je podneto u Plavu - četiri. Iz Ministarstva su još jednom apelovali na građane da počnu proces legalizacije i podnesu prijavu u predviđenom roku.