Hadži Bogoljub Velimirović: Penjem se na dečji nivo

TUGU koju su doneli “vreme propadanja” i otuđenje svake vrste, kada beton proteruje duh, leči stihovima. Zapisuje ih svakoga dana, po suncu i kiši, rano izjutra kada bistri novi dan i uz noćnu svetiljku. Tako već punih pedeset leta. Objavljenim pesmama u novinama i knjigama broja ne zna, jer i ne piše da bi brojao, već uživao. I pomogao drugima da bolje razumeju tu “grdnu mešavinu”, što se svetom zove.

Hadži Bogoljub Velimirović, pesnik srpski iz Crne Gore, kako kaže, voli da voli, i moli se za svoju rodbinu, prijatelje i sve dobre ljude u svetinjama svoje vere pravoslavne, širom sveta. Bilo da se nađe na Golgote visu u Svetoj zemlji, Hilandaru, Visokim Dečanima, hramovima svoje Podgorice. Piše, veli, da opomene odrasle, a uveliko se penje na dečji nivo, jer su od spuštanja na njega imali samo štete i pisci koji to čine i mudre glave dečje.

“Mnogi ljudi rode se kao starci/ pa im je krivo /a ja mogu kad god hoću, popet se na dečji nivo”.

KNjIGE Bogoljuba Bobana Velimirovića, govore uglavnom o ljubavi i prijateljstvu. On spaja dušu sa srodnima po duhu, a dušu, srce i tajne spaja s onima koje voli. Piše, kako kaže, i za pastira i za cara, pa ga svi razumeju, ponajviše oni kojima se on beskrajno raduje - deca. Uvek uz sebe ima olovku i parče papira jer “ideja je kao ptica, ako je uhvatiš, uhvatiš, a ako odleti, nikada više”.

- Ovaj pjevun mož i od običnih, svakodnevnih tema da načini pojnu priču, oplemeni je melodijom i nakiti iskricama, poput Branka Stražilovskog, koji milu kiti zvezdicama, mireći u tim štivima poetične i prozaične reči - zapisao je o Bogoljubu, vrli pesnik Momir Vojvodić. - Velimirović zmajevskim manirom prepevava svojim čitaocima svakidašnje pojave jer, kako je govorio Branko Miljković, i “Ajnštajn se može prepevati.”

PROČITAJTE JOŠ - Stihovi sa Hilandara

Velimirović piše sonete, pa je “Raskovnik za nirvanu” jedna od ponajboljih knjiga te vrste, a majstor je i haiku poezije. Na festivalu u Odžacima u konkurenciji 240 pesnika dobio je prvu nagradu.

- Volim haiku jer se u njoj iskazuju suština, esencija. Mudrost stane u malo reči - veli Hadži Bogoljub.

ROĐEN je u staroj Podgorici, onoj koja je kasnije preimenovana u Titograd, pa joj je ponovo vraćeno ime. Stoga mu je, kaže, ona i rodbina, na koju je ljut. Razorili su duh te stare lepe varoši. Pretvarajući je u veliki grad solitera i drugih mamutskih građevina, uništili su dosta starog i vrednog. Najviše žali za grobljem ispod Crkve Svetog Đorđa i bioskopom “Kultura” koji je bio duhovno sastajalište Podgoričana.

- Podgoricu su vodili oni koji je nisu voleli. Jer da su znali sačuvali bi svaku autentičnost. Otkud Skaline tamo gde su vekovima bili Sastavci, zašto Gintaš, Siti umesto hotela Ljubović, ispod Ljubovića... - pita se pesnik. I objašnjava: - Nisam protiv gradnje i modernizacije, već za lepo uvezivanje novog i starog. Jer dobri duh prošlosti može samo da oplemeni, razgali, oduševi. A stara Podgorica je bila puna toga. Njoj, međutim, uzimaju dušu.

PROČITAJTE JOŠ - ARHIMANDRIT METODIJE: Jevanđelje se najbolje propoveda sopstvenim životom

DNEVNIK

Velimirović u svom bogatom opusu koristi razne forme izražavanja. Poezija mu uglavnom ima rimu, u sonetima neretko ima i akrostih. Jedna od njegovih zanimljivih formi je dnevnik u pesmi, a jedna od njegovih knjiga zove se “Dnevnik u osam”. On je u stihu obradio događaje iz prelomne 1992. kada se raspala zemlja koju je najviše voleo, kada su besneli ratovi na području bivše Jugoslavije, bujala inflacija...