Zaliv ostaje bez zaštite?

ZALIV Boke koji je najvećim delom pod pokroviteljstvom Unesko može vrlo lako da izgubi ovu zaštitu, ukoliko se besomučna gradnja ne zaustavi. Bokokotorski zaliv zvanično je na listi 30 najlepših zaliva sveta. Kotor je, takođe zvanično, na listi svetske prirodne i kulturne baštine pod patronatom Unesko. Herceg Novi sa tvrđavom Forte mare - zvanično je kandidovao i procedura je odmakla, ovaj objekat za zaštitu Unesko. To je tek delić nasleđa, kulturnog i prirodnog bogatstva na koje bi mnogi bili ponosni, ali, zbog dugogodišnje prekomerne gradnje neusklađene sa ambijentom i kulturnim vrednostima i Boka i Kotor mogli bi da izgube status koji sada imaju.

Pročitajte još: Oaza zdravlja u zalivu četinara

Najstariji i verovatno najglasniji u zaštiti prirodne i kulturne baštine Boke su ekolozi, članovi Društva prijatelja bokeljske baštine i NVU Bokobran.

Iz Društva su nedavno ukazali da "Izveštaj o stanju" za zaštićeno područje svetske prirodne i kulturne baštine Kotora za 2017, koji je pripremila Vlada i koji je Crna Gora podnela Komitetu za svetsku baštinu, ne oslikava u celosti stanje zaštićenog područja. Studija zaštite kulturnih dobara na ovom području poslata je bez fotografija, crteža i grafičkih priloga - a to je, neodvojivi deo studije jer su na njim prvi put mapirani atributi izuzetne univerzalne vrednosti kao i mere zaštite za celo područje Kotora.

Nadležni kažu da grade oni koji su dozvole dobili pre stupanja na snagu Vladine odluke o zabrani. To međutim ne "briše" negativne primere kojih je sve više.

MOST REMETI AMBIJENT

Problem je i izgradnja mosta na Verigama koji bi umesto sadašnjih trajekata spajao obale Herceg Novog i Tivta. Vlada Crne Gore nastavlja pregovore o izgradnji tog objekta uprkos tome što je UNESKO protiv, a stručnjaci i poznavaoci prilika duže od decenije nižu negativne posledice koje bi izgradnja mosta donela. Najupečatljivije su da će konstrukcija ugroziti ambijentalne vrednosti jednog od najlepših zaliva na svetu, a most zahteva i uređenje prilaznih saobraćajnica koje bi opet remetile postojeću liniju obale