Budvu su ovih dana podelili bilbordi posvećeni obeležavanju stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata. Postavio ih je Odbor za proslavu tog jubileja, a na njima su rame uz rame crnogorski i srpski heroji, čime je iskazano čuveno jedinstvo u borbi protiv nadmoćnih neprijatelja. Usledile su, ubrzo, žestoke reakcije.

Tako, Ministarstva kulture smatra da se radi o pokušaju falsifikovanja istorije i krivičnom delu. Zatražena je reakcija nadležnih, uz pretnje da će biti pokrenuto pitanje odgovornosti.

- Svi istorijski izvori nedvosmisleno ukazuju kako je "oslobođenje Budve", zapravo, predstavljalo čin povlačenja austrougarske vojske sa crnogorskog primorja, u čemu nije učestvovala armija nijedne druge države. Istine radi, faktografija govori kako se, pri povlačenju austrougarske vojske, jedini kontakt jugoslovenskih trupa sa njima na području Crne Gore dogodio u borbama oko Podgorice. Svi istorijski podaci nedvosmisleno govore da su srpske trupe u Budvu ušle tek po povlačenju austrougarskih, pa o tom činu nije moguće govoriti kao o oslobođenju. Naprotiv.

Nešto ranije reagovala je Liberalna partija koja je "oštro osudila bolest revizionizma, šovinizma i sejanje razdora i netrpeljivosti među građanima".

Pročitajte još: Bilbordi u Budvi nisu uvredljivi

Iz DPS, koji je opozicija u Budvi, zatražili su od predsednika SO Đorđija Vujovića da hitno rasformira Odbor za proslavu stogodišnjice oslobođenja Budve.

Milo Božović, član ovog Odbora, ističe da oni koji se predstavljaju u isto vreme kao istoričari i stručnjaci za ustavno pravo i crkvena pitanja, kao da ne znaju da se slave heroji koji su se borili i za Boku i za pravu Crnu Goru i za ispunjenje vekovne želje za ujedinjenjem južnoslovenskih naroda.

Uz napomenu da se autori ponižavajućih tekstova nisu bavili suštinom rada Odbora, Božović je kazao da ne žele polemiku sa "kritičarima" koji, vređaju, svađaju i dele.

Predsednik odbora za proslavu jubileja Marko Bato Carević je rekao da je cilj da se javnost upozna s manje poznatim pričama o običnim junacima, precima koji nisu žalili živote kada su se Srbija i Crna Gora našle u ratnom sukobu sa moćnim carevinama. On je naveo da je više od 500 Budvana učestvovalo u crnogorskim i srpskim trupama u borbama od 1914. do 1918. i da je mali broj njih doživeo da se vrati u oslobođenu domovinu.

MARKOVIĆ: FALSIFIKOVANjE ISTORIJE

Premijer Duško Marković kazao je da Vlada neće dopustiti prekrajanje istorije.

- To je falsifikovanje istorije, neodgovoran odnos budvanskih vlasti. Crna Gora i građani Budve vide kakvu imaju vlast. Mi nećemo dozvoliti falsifikovanje istorije - rekao je Marković, poručujući da će Vlada odgovoriti na taj atak na državu Crnu Goru.