Da li će Zakon o upotrebi jezika u Makedoniji usporiti evrointegracije?

„Popravno“ izglasavanje Zakona o upotrebi jezika u makedonskom parlamentu i ponovna najava šefa države Đorđa Ivanova da neće potpisati ukaz o proglašenju akta u žiži su političkih „tumačenja“ posledica po budućnost Makedonije na njenom strateški proklamovanom putu evroatlanskih integracija.

Premijer Zoran Zaev je u Skoplju na marginama Foruma o vladivini prava u Jugoistočnoj Evropi, ocenio da pomenuti zakon neće ništa promeniti u Makedoniji niti će narušiti njenu zajedničku budućnost.

Apeluje da se zakon „pusti“ da živi, da se poštuju institucije. A, Ustavni sud i Venecijanska komisija da se izjasne ocenom tog akta, izjavio je, ocenjujući najavu Ivanova o ponovnom uskraćivanju potpisa na ukaz o proglašenju, kao „flagrantno kršenje Ustava, ali i kukavičluk“.

Pročitajte još - Ivanov stavlja veto na Zakon o jeziku?

"Žao mi je što je predsednik države odlučio bukvalno da ne poštuje Ustav i objavio po drugi put da neće potpisati zakon. To nije dobro, to je flagrantno kršenje Ustava Makedonije i svakako institucije nemaju pravo da dozvole da se to dogodi. No, istovremeno to za mene znači kukavičluk", rekao je Zaev ukazujući da bi se zaživljavanjem zakona ostvarila i poslednja pravna obaveza iz Okvirnog ohridskog sporazuma o miru iz 2001. godine.

Dodao je da bi svi videli da tu nema „ni Tiranske agende u Makedoniji, da Makedonija neće biti država Albanaca, ili ne znam kojih od manjinskih zajednica u državi“.

Premijer i lider vladajućih socijaldemokrata (SDSM) istovremeno je ukazao da pomenuti akt nije izglasan „tajno i zakulisno kao što se radilo ranije, već je devet meseci bio na otvorenoj debati“.

Sugerisao je da bi se trebalo skoncentrisati na pružanje šansi multietničkom društvu u kome će svi građani biti jednaki saglasno Ustavu i korišćenju svojih prava. "Ovim Zakonom dato je jedno uskraćeno pravo građana malobrojnije zajednice“, rekao je Zaev, uz ocenu da akt treba da bude potpisan, da se dostavi Ustavnom sudu i Venecijanskoj komisiji i, da se „jasno kaže da u Štipu, u Đevđeliji, u Strumici ne mora niko da govori albanski jezik“.

Pročitajte još - Albanski zvaničan jezik u Makedoniji, obezbeđenje sprečilo sukob Džaferija i Gruevskog (VIDEO)

"Lepo je da građani Albanci koriste svoj maternji jezik u opštinama gde ih je više od 20 odsto, Romi u jedinoj romskoj opštini u Evropi da koriste svoj jezik, Turci u Gostivaru, Srbi u Kumanovu i tako dalje. Apsolutno nezaboravljajući da je oficijalni službeni jezik u Republici Makedoniji makedonski jezik i pritom ovaj zakon dodatno precizira i način i upotrebu makedonskog jezika o čemu je bila otvorena dilema i pitanje u državi", izjavio je Zaev.

Francuski ambasador u Skoplju Kristijan Timone međutim izvavio je da način na koji je donet zakon – bez minimuma konsenzusa i bez civilizovane diskusije, može da problematizuje bezuslovnu preporuku za početok pregovora za članstvo zemlje u EU.

Ukazao je da „EU može da integriše samo funkcionalne demokratije“ i zato preporuka „visi“.

Dok Francuska ukazuje da preporuka EU može da se se problematizuje, uz oštre kritike opozicije, podrška i čestitke vlastima u Skoplju zbog izglasavanja Zakona stigle su iz Prištine i Tirane...

Makedonija je status kandidata za prijem u EU stekla još 2005. ali zbog nerešenog spora sa susednom Grčkom o službenoj upotrebi imena države, još nije dobila datum početka pristupnih pregovora.