HN: Bunker niče bez dozvole

OD kada je nedavno počelo rušenje, stare u ambijent potpuno uklopljene porodične kuće sa baštom, u Ulici 10. Hercegovačke brigade, u blizini glavne autobuske stanice u Herceg Novom, meštani ne miruju. Zamerali su opravdano što gradilište tokom rušenja nije bilo obezbeđeno, što nije postavljena tabla sa podacima o investitoru, izgledu budućeg objekta, roku završetka gradnje.

Kada je, konačno, nakon intervencije opštinske Službe komunalne policije, i tabla osvanula, ljutnja je samo pojačana. Reč je o višespratnom poslovno stambenom objektu, površine više od 1.000 kvadrata, koji će imati suteren, prizemlje, dva sprata i potkrovlje. On izgledom ne pripada Herceg Novom, liči na bunker, nabrajaju ogorčeni meštani i ističu da najveću bojazan izaziva činjenica da nadomak ove lokacije postoji klizište za koje stručnjaci kažu da zahvata teren od ovog dela magistrale, do tvrđave Kanli kula, Starog grada i Trga Belavista. Građevina ovakvih gabarita mogla bi ga "probuditi".

PROČITAJTE JOŠ: Legalizacija bespravnih objekata u Herceg Novom

Na informativnoj tabli, na gradilištu je navedeno da je građevinsku dozvolu za ovaj objekat izdao Sekretarijat za prostorno planiranje i izgradnju, 18. januara ove godine.

Marina Sekulić, sekretarka opštinskog Sekretarijata za prostorno planiranje i izgradnju, kazala je da to nije tačno. Saglasnost je dao glavni gradski arhitekta (Marina Sekulić obavlja i tu funkciju), ali i to je tek jedan od preduslova za podnošenje prijave za gradnju. Nakon ove saglasnosti potrebno je izraditi glavni projekat sa izveštajem o pozitivnoj reviziji, pribaviti celokupnu dokumentaciju shodno Zakonu o planiranju prostora i izgradnji objekata i tek tada podneti prijavu za gradnju.

Sekulićeva je komentarisala i negativan stav meštana o izgledu zgrade.

- Pitanja arhitekture se ne mogu bazirati na "ličnom ukusu", već na principima struke. Smatram i da je projektant našao adekvatan pristup i sponu između objekata u neposrednoj blizini koji su građeni u stilu postmoderne, oblikovnošću daju obris tog vremena, kao i minimalističku i funkcionalističku tendenciju karakterističnu za period pedesetih i šezdesetih godina dvadesetog veka - objasnila je Sekulićeva.

Ona je dodala da je, sa druge strane Kanli kula, monumentalni objekat rađen u 16. veku sa autentičnom arhitekturom i karakterističnim kružnim kulama.

PROČITAJTE JOŠ: Dunđeri ugrožavaju baštinu

ŽALBA

UPRKOS svim ovim objašnjenjima, meštani koji stanuju u neposrednoj blizini budućeg "bunkera", kako su nazvali ovu zgradu, spremaju se da pišu žalbu Ministarstvu održivog razvoja i turizma. Oni su zabrinuti za svoje kuće i ulicu.