Legalizacija bespravno sagrađenih objekata u Pljevljima

Najviše primedbi na centralnoj javnoj raspravi o postupku donošenja Odluke o naknadi za komunalno opremanje građevinskog zemljišta za bespravne objekte bilo je na visinu cena naknade.

Građani koji su učestvovali u Javnoj raspravi smatraju da cenu treba korigovati, da su previsoke za Pljevlja i znatno veće u odnosu na cene u opštinama na severu približne površine i broja stanovnika i da to većina neće moći platiti.

"Zakonom o planiranju prostora i izgradnji objekata propisano da visina naknade bespravno sagrađene objekte ne može biti veća od visine naknade za komunalno opremanje koja je sada na snazi. Do sada je bila na snazi odluka iz 2012. godine i sadašnje cene u Nacrtu su cene praktično preuzete iz te odluke. Novina je da se sada po ovoj novoj odluci za komunalno opremanje bespravno sagrađenih objekata naknada obračunava po kvadratu neto površine. Po dosadašnjoj odluci bilo po kvadratu bruto površine i to je automatski u startu nekih 15 do 20 procenata niža cena", kazala je sekretarka Sekretarijata za uređenje prostora Mira Čolović.

Pročitajte još - Legalizacija: Cena naknade još nepoznata

U prvoj zoni koja obuhvata širi centar grada vlasnici će legalizaciju plaćati po ceni od 58,54 eura, drugoj 50,73, trećoj 40,98, četvrtoj 31,22, petoj 23,41 i šestoj 0,49 eura po metru kvadratnom.

"Dok brojni tajkuni i biznismeni bliski vlasti bivaju pošteđeni u pogledu plaćanja milionskih poreskih obaveza, vlast u Crnoj Gori je novim zakonom nametnula obavezu opštinama da uvedu ovu naknadu i na taj način osmislila novi način da se udari po džepu i uzme novac od običnih građana, od kojih ubedljiva većina jedva sastavlja kraj sa krajem", kazao je , funkcioner Demokratskog fronta i predsednik OO Demokratske narodne partije (DNP) Pljevlja Vladislav Bojović.

On je osudio to što je opštinska vlast u Pljevljima, u svom predlogu Odluke, odredila drastično visoke, kako kaže, najveće cene za legalizaciju nelegalnih objekata u odnosu na ostale opštine na severu Crne Gore.

"Uskraćivanje Pljevljaka za njihova elementarna prava, kao što je pravo na ekološku naknadu, a istovremeno predložiti cene za legalizaciju objekata koje su od 15 do 20 eura više od drugih opština apsolutno je neprihvatljivo"; smatra Bojović dodajući da vrlo malo članova domaćinstava ima mogućnost da zaradi novac kojim bi platilo sve veće račune i dažbine koje nameće država i opština.

Bojović tvrdi da je većina Pljevljaka koji su nelegalno gradili stambene objekte radila to iz velike nužde i zbog nepostojanja drugog načina da reše svoje stambeno pitanje, i danas se u najvećoj meri nalaze u veoma teškoj ekonomskoj situaciji.

Vladislav Bojović

Za bespravne objekte osnovnog stanovanja naknada se uvećava za 2,5 odsto, a za druge od 5 do 20 procenata, zavisno da li se plaća jednokratno ili u jednakim mesečnim ratama. Naknada za bespravne objekte osnovnog stanovanja plaća se jednokratno ili u najviše 240 mesečnih rata. Za ostale bespravne objekte, naknada se plaća jednokratno ili u najviše 120 mesečnih rata.

Ukoliko vlasnik plati jednokratno u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora, naknada bi bila umanjena za 30 odsto, predviđeno je predlogom odluke. Obezbeđivanje potraživanja po osnovu plaćanja naknade u ratama vrši se upisom hipoteke na bespravnom objektu za koji se utvrđuje naknada.