NEKADAŠNJI LAZARET - KARANTIN : Deo Venecije krasi Meljine

LUKSUZNI hotelski kompleks "Lazure Marina" sa pet zvezdica, u Meljinama, nadomak Herceg Novog, vrednosti oko 72 miliona evra, prve goste i nautičare primiće ovog leta. Uz sav luksuz koji će ih dočekati, investitor "Imperio Holdings" omogućio je da bude obavljena restauracija starog zdanja unutar koga je i kapela Svetog Roka iz 18. veka, bez sumnje najinteresantniji svedok prošlosti nekadašnjeg Lazareta - karantina, sagrađenog u vreme kada je Venecija upravljala gradom (1687 - 1797).

Temeljnu obnovu, prema konzervatorskom projektu odobrenom od ministarstva i uz nadzor konzervatora, završava na kapeli svestrani umetnik Nino Radoš, koji je dugo živeo u Veneciji a sada je u Herceg Novom, a završio je školu restauracije u Unesku.

- OVO je deo Venecije u Herceg Novom - kaže Radoš, u razgovoru za "Novosti", i objašnjava da je reč o zlatnom periodu Venecije, u kome je dostignut vrhunac estetike u enterijerima i eksterijerima u Evropi.

- Tada su zanatlije prevazišle granicu zanata i bilo je nemoguće povući liniju između umetnosti i zanata - priča Radoš i dodaje da je hercegnovski Lazaret - budući kompleks "Lazure", u celosti urađen kao da je venecijanski.

- Lazaret je urađen na drvenim šipovima, kao venecijanske palate, ima dva dvorišta - kortile, a u sredini je česma sa jednim od kamenih lavova koje je providur Marko Gverini poklonio Herceg Novom. Jednostavno, estetika koja je bila prisutna u Veneciji, dominantna je i ovde - kaže. - A i materijali su isti, venecijanske gondole bile su obložene našim tekstilom, zgrade su rađene kamenom i krečom koji je odavde izvezen.

SVI koji dođu u obnovljeni kompleks kažu da su dvorišta i bunar posebno lepi, a balkoni slični Julijinom u Veroni. Na zanimljiv podatak podsetila ga je tokom restauracije prof. dr Dragana Radojičić, Novljanka, direktorka Etnografskog instituta SANU. Prema dokumentaciji koju je ona istraživala, kamen obezbeđen za gradnju manastira Savina ugrađen je u Lazaret jer je to bilo hitnije.

U Lazaretu koji je imao baš sve što je podrazumevao dobro organizovan karantin sagrađena je i kapela posvećena Svetom Roku.

- Znalo se da se većina onih koji su boravili u karantinu neće nikada vratiti u Veneciju niti videti kuću, pa je uprava zdravlja odlučila da im napravi kapelu i svi koji su u nju ulazili imali su utisak da su kod kuće, jer ona podseća na enterijer Venecije, a ideja je bila da se imitira taj osećaj. Zbog toga je ona bila važna kao poslednji trenutak mnogih mornara i trgovaca koji su bili u Lazaretu. Tu se ostajalo 40 dana, quaranto giorni, odakle i potiče reč karantin, a sličan ovom u Meljinama postoji i u Veneciji.

Radoš kazuje i da je crkva posvećena francuskom svecu grofovskog porekla, a Venecija ga je uzela kao simbol kako bi stimulisala obolele da se povlače u karantin, kao što se Sveti Roko povukao u šumu kada je oboleo a potom doživeo čudesno ozdravljenje.

- Svetom Roku je, prema verovanju, njegov pas donosio hleb u šumu i tako je preživeo. Na glavnom trgu u Veneciji je napravljena velika Crkva Svetog Roka, koju je oslikao Tintoreto. To je jedna od najlepših crkvi u Veneciji sa vrhuncem venecijanskog slikarstva - objašnjava Nino Radoš.