Zaduženi tri i po plate

RETKOST je danas u Crnoj Gori pronaći zaposlenog, ali i penzionera, koji nema neki kredit u jednoj ili više poslovnih banaka. Pozajmljuju za rešavanje stambenog pitanja, za preuređenje stana ili kuće, ili uzimaju gotovinske kredite za porodične potrebe.

Jedna od korisnica bankarskog kredita je i Ljiljana M. Ona trenutno u banci ima dva kredita, oba gotovinska.

- Prvi kredit sam podigla 2002. godine, kada sam i dobila rešenje na neodređeno, i to 2.000 evra, da bih promenila dotrajali nameštaj. Kasnije sam se kreditno zaduživala zbog školovanja dece. Njih troje sada su na fakultetu. Plaćam im školarinu, pa sam do sada više puta refinansirala kredite, ponekad i zbog smanjenja kamata. Trenutno otplaćujem kredit od 15.000 evra i još jedan od četiri hiljade s kamatama malo iznad sedam odsto. Za to izdvojim više od 260 evra, pa uz dodatne rate za obuću, knjige i još ponešto, ode na otplatu više od polovine plate - ispričala nam je pedesetogodišnja Ljiljana.

PROČITAJTE JOŠ: Demokratski front: Nove dugove će platiti svi građani

I to je samo jedan primer. Drugi je Marija Đ., koja je pre tri godine podigla stambeni kredit na 20 godina.

PROČITAJTE JOŠ: Crna Gora zlatom garantuje kredit

- Procenila sam da je bolje da otplaćujem 184 evra mesečno banci nego da plaćam podstanarsku kiriju. Sada imam svoj jednosoban stan, a rate polako idu - kazala nam je Marija Đ., koja je stan u blizini centra Podgorice uzela preko Fonda za solidarnu stambenu izgradnju po povoljnijim uslovima nego što su tržišni, pa kvadrat stana plaća oko 600 evra.

Takvi su slučajevi pojedinaca u Crnoj Gori, a zvanična statistika centralne banke pokazuje da građani duguju poslovnim bankama milijardu i 120 miliona evra. To je podatak s kraja novembra prošle godine.

- Po osnovu kredita, dug građana je milijardu i 94 miliona evra, dok dugovanje po osnovu kreditnih kartica iznose gotovo 18 miliona evra. Nešto je manji dug, oko pola miliona evra, na ime dozvoljenog minusa - saopštili su predstavnici monetarne vlasti.

Dodali su i da je u odnosu na novembar 2016. zabeležen rast odobrenih kredita preko 12 odsto, te pad zaduženosti po kreditnim karticama za 18,2 procenta.

Sve to pokazuje da svaki punoletni građanin Crne Gore prosečno duguje 1.800 evra, ili preko tri i po prosečne zarade, koja je, prema poslednjim podacima Monstata, iznosila 511 evra. I svake godine zaduženost građana raste. Primera radi, svaki građanin pre desetak godina dugovao je 370 evra.

Građani s kojima smo razgovarali uglavnom kažu da obaveze prema bankama izmiruju na vreme. Rate se odbijaju od plate ili penzije. Međutim, minuli period bankarski sektor su opterećivali tzv. loši krediti, kod kojih je problem u kašnjenju otplate. Pre nekoliko godina udeo takvih kredita bio je i iznad 25 odsto. Na kraju prošle godine takvih je bilo ispod osam procenata.

- Smanjenju loših kredita u bankama doprineo je i Zakon o sporazumnom refinansiranju finansijskih dugova, leks specijalis, koji je na snazi do 2. maja ove godine. Suština tog akta bila je da građani mogu reprogramirati hipotekarne kredite u slučaju da kasne u otplati rata od 30 dana do tri meseca - rekla je ranije, za “Novosti”, Danijela Vukajlović Grba, savetnica viceguvernera za kontrolu bankarskog sistema u centralnoj banci.

U monetarnoj vlasti očekuju da bi primena tog zakona, koji važi do maja, obezbedila da se s građanima i privredom utanači otplata kredita u vrednosti od 15 miliona evra.

- Bankarskom ombudsmanu prošle godine klijenti i žiranti dostavili su 370 žalbi. Najviše je bilo onih koji su imali prigovor na Zakon o konverziji stambenih kredita iz švajcarskih franaka u evre. Osim toga, bilo je primedaba na banke koje su blokirale i više od 50 odsto nečije plate ili penzije kako bi naplatile svoja potraživanja.