Pored Sene Moraču sanja i kad je budan

UPRKOS činjenici da "gazi" devetu deceniju života, književnik Komnen Bećirović nastavlja borbu za spas naših najvećih duhovnih, prirodnih i nacionalnih vrednosti.

Nije se pokolebao ni kada se, pre mnogo godina, iz divljine Ljevišta kraj Morače preselio na obale Sene, u Grad svetlosti. I u Parizu je Komnen pokušavao da od rušenja spase Njegoševu zadužbinu, crkvu posvećenu Svetom Petru Cetinjskom na Lovćenu, te da morački hram - u svetu poznat po neimarskim i slikarskim poduhvatima - skupa sa ostalim kulturnim i prirodnim dobrima Morače, zaštiti od potopa. Ali, od laži je istinom branio i srpski narod, posebno tokom NATO agresije i potonjeg otimanja Kosova i Metohije...

- Hram nismo uspeli da sačuvamo na Lovćenu, ali je zauvek ostao u našoj duši jer je, nadahnuvši čitavu literaturu, vaskrsao u nekoliko mesta po srpskim zemljama. Što se tiče Morače, iako se još nismo izborili za njen spas, ona se baštinom potvrdila i u svetskim okvirima, te zaslužila da se uvrsti među najveća dobra čovečanstva pod zaštitom Uneska. Nažalost, crnogorska vlada nikako da je kandiduje, već očajnički po svetu traži investitore za kobni projekat izgradnje brana i elektrana - ukazuje Bećirović.

Sagovornik "Novosti" se priseća i jednog davnog aprilskog jutra tokom kojeg je od najvećeg ekologa druge polovine 20. veka Franca Vebera - dok su se verali uz moračke klance - čuo da je za njega reka Morača Betovenova simfonija, a njen kanjon svojevrsna katedrala večnosti! Čak je i nemački geograf Bernhard Švarc, čitav vek pre rečenog Vebera, nadahnuto procenio i rekao da se radi o "biseru Crne Gore"...

Lovćenska kapela

Za Švarca je, dakako, već kasno, ali je Veber 2004. - iz ruku mitropolita Amfilohija - primio Orden Svetog Save, upravo zbog istrajnog zauzimanja za spas Morače i kosmetskih hramova.

Bećirović i mitropolit Amfilohije

ORDEN

MITROPOLIT Amfilohije je odlikovao i Komnena Bećirovića, a Orden Svetog Petra Cetinjskog mu je - kako je istaknuto u obrazloženju - dodeljen za nesebičnu ljubav prema pravoslavlju, te za životno delo posvećeno kosovskom zavetu i zaštiti Njegoševe, lovćenske svetinje...

BOJ

- NE SMEMO zaboraviti da je poslednji boj za Kosovo trajao 500 godina. Sve dok u našoj duši ne izgubimo Kosovo, kao što ga naši preci vekovima ne izgubiše, dok ga na kraju i ne povratiše, ono je naše. Dakle, u duši Kosovo, kao što nazvah i prvi tom moje "Kosovske trilogije", objavljen pre više od decenije i po u Parizu - ističe Bećirović.