SRBAC - Nema Srpčanina koji nije čuo za vrsnog zubnog tehničara Boru Majstorovića koji je, radeći punih 40 godina u Domu zdravlja Srbac, veštim rukama izradio preko 15.000 proteza, ne samo svojim sugrađanima, već i onima koji su dolazili iz inostranstva.

- Moj posao pre rata bio je toliko tražen da sam mogao da odem u Gradišku, Banjaluku, Sarajevo, pa i u inostranstvo. Odlučio sam da budem uz svoj narod, jer volim Srbac, a još više svoje selo Kaoce - priča Boro.

Na ideju da podigne ribnjak na delu nasleđenog očevog imanja površine dva hektara došao je 2000. godine. Očistio je teren površine oko pet dunuma i pregradio Savin potok, koji je dobio ime po njegovom pradedi i u koji se uliva pet izvora bistre planinske vode.

- U ribnjaku gajim šarane, amure i tolstolobike u količini od oko 500 kilograma godišnje, i tu nema neke veće zarade, jer ima dosta ulaganja. Ali ima nešto uzvišenije od toga, a to je uživanje kad mi dođu rodbina i prijatelji i pokažu kakvu ribu žele da ponesu ili da im je pripremim za ručak - priča Boro, i dodaje da uživanje nastaje tek kada ostane sam u čamcu ili pored ribnjaka i sluša bacakanje ribe i cvrkut ptica.

Boro živi sa suprugom Đukom sa kojom ima dve kćerke Dariju i Sandru, koje su mu podarile četvoro unučadi.



MALO POTREBNO ZA SREĆU

U KAOCIMA sam renovirao staru očevu kuću i pomogao kćerkama i zetovima da podignu vikendice, kako bi im ovde bilo što lepše i da nikad ne požele da prodaju očevinu.Podigao sam i voćnjak u kojem, pored šljiva, imam krušaka, jabuka, čak i smokvu, sa koje sam ove godine ubrao 50 kilograma plodova - kaže Boro, i dodaje da se i u malom prostoru čovek može osećati srećnim i zadovoljnim i da iz iskustva zna da ljudi megalomani nisu srećni ljudi.