CRNOGORCI su "zalegli" na čvorištu dragocenih naftnih resursa neiskorišćenog potencijala istočnog Jadrana! To pokazuje izveštaj nezavisnog procenitelja o blokovima u crnogorskom podmorju, kojima upravlja grčka kompanija "Enerdžin oil gas". Navodi se da u crnogorskom podmorju ima 51 milijarda kubika gasa i 144 miliona kubika tečnih resursa, što je ekvivalent od 438 miliona barela nafte.

Matos Rigas, izvršni direktor kompanije, saopštio je da je ovo područje ostalo u značajnoj meri neistraženo i pored toga što ima, kako se čini, "aktivni naftni sistem sa široko razvijenim ležištima peščara i karbonatnih stena".

- U zapadnom podmorju Jadrana, ugljovodonici, nafta i bionergetski gas, ekstenzivno se proizvode već preko 50 godina i mi smatramo da se ista ležišta potežu i u podmorju Crne Gore - kazao je Rigas.

Njegova kompanija je trenutno jedini operater, sa 100 odsto radnim udelom, na blokovima 4218-30 i 4219-26 u crnogorskom podmorju, kod Ulcinja, na prostoru koji je od obale udaljen više od 20 kilometara. Oni su zvanično dodeljeni početkom ove godine posle potpisivanja ugovora između "Enerdžina" i države Crne Gore, a obuhvaćena je površina od 338 kilometara kvadratnih u plitkim vodama.

Izrada izveštaja je, kako navode u saopštenju, sastavni deo prve trogodišnje faze istraživanja, koja podrazumeva obavezni radni program koji obuhvata seizmička 3D snimanja dva bloka koja bi trebalo da se realizuju u 2018. godini, kao i geološke i geofizičke studije.

ISTORIJA EKSPLOATACIJA nafte u Crnoj Gori zaživela je pre više od jednog veka, u vreme kralja Nikole Petrovića. Odlukom Narodne skupštine, holandskom industrijalcu Hagu Kokerenu dodeljena je tada koncesija za eksploataciju "petroleuma" u regionu Skadarskog jezera i obuhvatila je 500 hektara i data je na korišćenje 50 godina.

Ukupna investicija ove inicijalne faze istraživanja procenjuje se na oko pet miliona dolara. Ministarstvo ekonomije je 7. avgusta 2013. objavilo poziv za dostavljanje ponuda za dodelu ugovora o koncesiji za proizvodnju ugljovodonika u podmorju Crne Gore. Pozivom je određeno ukupno 13 blokova, kao i njihovih delova, ukupne površine 3,1 hiljadu kilometara kvadratnih.

Pretpostavlja se da bi prva veća zarada od ovog posla trebalo Crnogorcima da "legne" tek za nekoliko godina. Čekajući da "pukne" prva naftna bušotina, političari se spore oko toga da li će ovaj posao doneti dovoljno crnog zlata u kojem bi se "kupala" cela država ili će se "tanker nasukati" na njenim peščanim plažama. Iz vrha vlasti ukazuju da su benefiti koje od ovog posla država može imati nesagledivi, zavisno od toga što se pronađe i u kojim količinama.


BUDVA

TRAGANjE za naftom u podmorju južnog Jadrana rađeno je i ranih sedamdesetih godina prošlog veka. Kotorski "Jugopetrol" je istraživanje obavljao sa nekoliko američkih kompanija. Na bušotini označenoj kao "Južni Jadran 3", severozapadno od Budve pronađena je nafta, ali ne u komercijalnim količinama, zbog čega se nije pristupilo njenoj eksploataciji.