HERCEG-NOVI - Godinama je u Herceg Novom planirana revitalizacija kuće našeg nobelovca Ive Andrića, ali su konkretni potezi izostajali. Nova gradska uprava rešena je da posao obavi, pa su se ovih dana sa hercegnovskim predsednikom Stevanom Katićem i saradnicima sastali književni istoričar, kulturolog i leksikograf dr Vladimir Roganović, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, upravnik Centra za muzeologiju i heritologiju pri istom fakultetu prof. dr Dragan Bulatović i kulturolog Dimitrije Vujadinović, članovi ekspertske grupe koja će raditi na projektu revitalizacije.

Predstavnici Opštine odlučni su u nameri da objekat dobije međunarodni kulturni, obrazovni i turistički značaj kakav zaslužuje, a iskazana je i spremnost da se odmah krene u realizaciju kako bi kuća bila otvorena do naredne sezone.

Članovima ekspertskog tima predočeno je da treba ispoštovati istorijat, autentični ambijent ovog objekta i, svakako, lik i delo čuvenog Andrića. Članovi ekspertskog tima istakli su značaj planskog i stručnog vođenja procesa i naveli da su bili u kontaktu s najrelevantnijim institucijama koje se bave zaostavštinom Ive Andrića - Andrićevom zadužbinom i Muzejem grada Beograda, pod čijom je nadležnošću i Spomen-dom Ive Andrića.

“Ništa ne biva pre nego što treba da bude”, pisao je Ivo Andrić. U skladu s tom mišlju, možda treba posmatrati i sudbinu njegove “hercegnovske kuće za odmor”, za koju je naglašavao da ju je gradila njegova Milica. Reč je o njegovoj supruzi, “slikarki u pozorištu”, kako je govorio Andrić, Beograđanki Milici Babić, koja je bila zaljubljena u svoj grad, ali i u Herceg Novi. Nevelika, ali u prelepoj bašti na Toploj, kuća je građena i useljena 1963, odnosno 1964. godine. Andrić je iz nje otišao posle Miličine smrti 1968. i više nikada se u nju nije vratio.

DEČJI VRTIĆ

U periodu posle zemljotresa 1979. godine u Andrićevoj kući bio je smešten dečji vrtić. Osamdesetih godina prošlog veka ovde su krov nad glavom našli članovi Udruženja književnika Herceg Novog, a onda je data u zakup i u njoj je, uprkos protivljenju kulturne javnosti, godinama radio restoran. U spomen-sobi bile su knjige i veliki portreti Andrića i Milice Babić. Književna zajednica i hercegnovsko Srpsko kulturno društvo “Prosveta” neretko su ovde priređivali književne večeri, a poslednjih godina kuća je zatvorena.