PRČANj je staro ribarsko naselje, nekoliko kilometara udaljeno od Kotora. Slikovito, tiho mestašce, skriveno u bokokotorskom tesnacu, idealno je za onog koji voli da se sakrije od svake graje, da sluša priče o barki koja nepromenjena od 1863. godine svake zore isplovljava zarad ribe. Ili da svako veče, kraj masline, sedi na ponti gledajući u palatu "Tri sorele".

Legenda kaže da je ovo, jedinstveno mesto na svetu u kome, kao nigde "cvetaju lekovite ruže vetrova" - osnovano ljubavlju bokeljskih ratnika i veštih pomoraca koji su se ovde lečili i izlečili. Stručnjaci ga preporučuju za lečenje respiratornih organa, bolesti srca, kože i nerava.

Nije ni čudo što Prčanj upoređuju sa francuskim Dovilom, banjom u kojoj se leče najteže bolesti. Neopisiva lepota zaliva, peščane plaže, lekovita vazdušna strujanja, isceliteljska sila mora i vetra, algi i četinara i gorobilja sa Orijena i Lovćena koji se izdižu iznad obale i štite zaliv od otvorenog mora i hladne zimske klime - ovo maleno mesto svrstavaju u jedinstvenu oazu zdravlja.

PRČANj karakterišu male plaže, čisto i mirno more. Plaže su uglavnom betonske i nalaze se u blizini kuća, hotela ili vila. Najpoznatija i najposećenija je šljunkovita plaža Markov Rt, na putu od Prčnja do Stoliva. Upravo na ovom čudesnom rtu, danas je adresa "Vrmca" - vazdušno-rehabilitacionog i medicinskog centra Prčanj, koji je sastavni deo Instituta za rehabilitaciju Srbije.

Vrmac u Prčnju je, na svakom koraku je to vidljivo, mesto pozitivne energije. Mesto u kome je moguće da se pronađe drugačije od - svakodnevnog. Mir i životna lepota u nesvakidašnjem krajoliku lekovitog Prčnja, na Markovom rtu Bokokotorskog zaliva.

Zavoda za rehabilitaciju "Vrmac"

Posle Prvog i Drugog rata ovde je bila dečja bolnica, u kojoj su se lečili najteži maleni bolesnici od ratnih trauma, siromaštva, koje je sobom nosilo teške bolesti. Većina, kako beleži istorija, odavde je izašla - oporavljena.

U ovom pitomom mestašcu Boke, odmarao je, pevao, bolovao i napisao svoj čuveni testament crnogorski vladika Petar Petrović Njegoš. Boravio je u kući pomorskog kapetana Mata Filipova Lukovića, na samoj obali, sa prostranim dvorištem, nekada lepom baštom, sa divnim pogledom na Lovćen, Bokokotorski zaliv i Dobrotu. Palata Beskuća, kako meštani zovu vilu u kojoj je lovćenski gorostas posmatrajući svitanje zore, zalazak i izlazak sunca spevao "Letnje kupanje na Prčanju", danas je zapuštena, bez stanara i bez životnog sadržaja.

SVE što se u ovom mestašcu kamenih kuća, u podnožju zelenog Vrmca, može smestiti u sadašnjost, samo ruži ambijent koji podseća na nekadašnju slavu. Većina kamenih građevina je pod zaštitom Uneska. Posebnu atrakciju predstavlja palata "Tri sorele" (Tre Sorelle), za koju je vezana legenda o nesrećnoj ljubavi tri sestre zaljubljene u istog mornara.

Mit Palata "Tri sorele"

Letnjikovac kotorske plemićke porodice Buća, na šta ukazuju porodični grbovi koji su na nekoliko mesta uklesani u zidove palate, potiče iz 15. veka i najstarija je palata u Prčnju. Ali, daleko je čuvenija po živoj legendi koja se pročula nadaleko. Legenda pripoveda da su tri sestre koje su živele u ovoj kući, po imenima Fiomena, Gracijana i Rina, nadaleko čuvene po svojoj lepoti, poštenju, čestitosti i vrednoći, bile zaljubljene u istog muškarca - kapetana Jerka Novanjanina.

Prema prvoj verziji, mladi kapetan je bio neodlučan, pa je odlučio da sa svojim jedrenjakom odluta na pučinu i u miru donese odluku o tome kojoj će sestri uzvratiti ljubav. U drugoj, on je jednoj obećao ljubav do groba, što je kod druge dve sestre izazvalo zavist i ljubomoru. Osećajući bol svojih sestara, ona kojoj je bila uzvraćena ljubav, odlučila je da se i sama žrtvuje. Kada je Jerko saznao za tu odluku izabranice svog srca, otplovio je i više se nikad nije vratio. Treća verzija kaže da je zanosni kapetan bio u vezi sa sve tri sestre i svakoj obećao večnu ljubav, a potom otplovio...

Kraj ove legende je isti - godine su prolazile, a sestre su, svaka na svom prozoru, čekale i čekale nadajući se da će jednog dana ugledati Jerkov jedrenjak. Tako su dočekale starost, a kako je koja umirala, ne dočekavši svog mornara, tako joj je prozor simbolično zaziđivan. Treći prozor nije imao ko ni da zazida, te je on ostao otvoren.

Iz tog vremena ostala je i priča da se, upravo, sa ove tačke Ivo Vizin, moreplovac, uputio da otputuje put oko sveta. I, po povratku, iscrpljen, u Prčnju, na Markovom rtu, vratio je snagu. Zahvalan Prčnju, odaslao je svetu poruku: "Ovo je najlepše mesto na svetu, najlepše, najlekovitije, magično mesto. Ovde nisu potrebni ni lekovi ni lekari, ovde leči govor vode i govor vazduha".

Bazen hotela "Spendido " u Prčnju


VEŠTI POMORCI

PONOSNI "Prčanjoti" bili su toliko vešti pomorci da je upravo njima povereno održavanje prvog poštanskog saobraćaja između Venecije i Carigrada u 17. veku. Do dolaska Francuza u Boku, na početku 19. veka, Prčanj je imao i svoju posebnu zastavu.

BLAGODATI PRIRODE

OVOVREMENI stručnjaci u Institutu "Vrmac Prčanj" istoriji dodaju tradicionalnu toplinu i najsavršeniju struku.

- Bokokotorski zaliv je specifičan po tome što je okružen visokim planinama - blaga mediteranska klima, nema vetra, nema talasa, ima bogat morski svet, a alge su nataložene do čak četiri metra dubine - kažu nam. - Četinarsko rastinje, čim je temperatura viša od dvadeset stepeni, eterično isparava i blagodatno je za bolesna pluća, slabo srce, a kaša od algi za obolelu kožu. Osim prirodne terapije, posetiocima je na usluzi i psalmo terapija peskom, kao i heliomarinska terapija, koja postiže izvanredne rezultate u ovom malenom mestu.

NESTANAK ALERGIJA

NAJREČITIJI odgovor o lekovitosti ovog dela Bokokotorskog zaliva dali su ruski lekari koji su posle pada carstva, 1918, sa svojim porodicama u Prčnju našli utočište. Ateste su, tako, ovom lečilištu i odmaralištu najpre dali ruski lekari, a potom i Kinezi, koji su u pionirskom projektu na našim prostorima upravo u Prčnju potvrdili nespornu moć prirode.

Ispitivanje Zavoda za rehabilitaciju "Vrmac" i Interne B klinike u Beogradu pokazala su znatno poboljšanje opšteg stanja odraslih bolesnika obolelih od hroničnog opstruktivnog sindroma pluća usled uticaja primorske klime, a do sličnih rezultata došlo se i kod dece. Istraživanja su, takođe, ukazala na nestanak alergije, iako je osetljivost na više alergena nađena pre početka klimatskog lečenja.