Crnogorsko primorje puno sezonaca

STRANI radnici i ove sezone pre dolaze do posla u Crnoj Gori od domaćih! Trenutno je oko 81 odsto više zaposlenih stranaca u odnosu na domaću radnu snagu i mahom rade u turizmu. U Crnoj Gori prema poslednjim podacima Zavoda za zapošljavanje, na evidenciji je 46.290 nezaposlenih. Sada stopa iznosi 19,5 odsto. Od početka godine u biroe rada prijavilo se osam hiljada, a oglašeno je preko 20.000 radnih mesta, zvanični su podaci te institucije.

Statistika pokazuje da u Crnoj Gori radi sve više stranaca, odnosno da ih je ove godine gotovo duplo više zaposlenih nego domaće radne snage. To su podaci ankete koju je sproveo Zavod u 653 preduzeća gde je u vreme istraživanja bilo zaposleno preko 20.000 ljudi.

- Prošle godine broj zaposlenih stranaca bio je na nivou zaposlenih domaćih radnika. U 2016. je bilo manje zaposlenih stranaca, za oko 13 odsto, nego 2015. dok u ovoj godini imamo ekspanziju. U ovom času je oko 81 odsto više zaposlenih stranaca u odnosu na domaću radnu snagu, odnosno 47 odsto više u odnosu na prethodni period prošle godine - saopštio je Goran Bubanja iz Zavoda za zapošljavanje.

Dodao da je i to da su poslodavci odgovorili u anketi da zapošljavaju strance, jer nemaju dovoljno domaće radne snage.

- Poslodavci su naveli i da je strana radna snaga marljivija i manje zahtevna. Kao manje važan razlog poslodavci navode da je strana radna snaga jeftinija - naveo je Bubanja.

Stranci su uglavnom zaposleni u ugostiteljstvu, trgovini i građevinarstvu. Skoro 60 odsto njih radi na pomoćnim poslovima.

- Od 2010. godine dominantno su se zapošljavali radnici iz Crne Gore. Ograničavajući faktor nisu ni znanja ni veštine - prokomentarisao je Bubanja.

Anketa pokazuje i to da poslodavci ne zapošljavaju domaću radnu snagu, jer im, kako su naveli, nedostaju znanja i obuka, ali i zbog toga što ne prihvataju ponuđene uslove. S druge strane, Žarko Radulović, predsednik Crnogorskog turustičkog udruženja, nema dilemu kada je u pitanju zapošljavanje domaćih radnika.

- Naši radnici su najbolji na svetu. Kada su pravilno motivisani, kada imaju dobre uslove za rad, kada ih poštujete i cenite njihov rad, onda oni to vama vrate duplo - komentar je Radulovića.

Ipak, na nedostatak razumevanja poslodavaca žale se mladi. Naša sagovornica Sandra, inače studentkinja Filološkog fakulteta u Nikšiću, ispričala nam je da je poslala nekoliko prijava za posao i dobila povoljne uslove za rad u Petrovcu - smeštaj, hranu, solidnu platu.

- Međutim, tražili su da se počne sa radom 1. maja. Tada su još predavanja na fakultetu, a do kraja juna i ispitni rokovi. Pošto nije bilo najave da ću dobiti slobodne dane za polaganje ispita odlučila sam - bolje fakultet nego rad tokom sezone - ispričala nam je Sandra.

Ima i onih koji kažu da, ipak, na kraju ne ispadne onako kako je poslodavac istakao u ponudi.

- Radio sam u okolini Budve dva meseca u baru na plaži. Uslovi smeštaja i hrana bili su dobri, ali se radilo od jutra do mraka. Radno vreme je počinjalo u sedam ujutro, a završavalo se u 20 ili 21 sat uveče, sve dok na plaži ima kupača - ispričao nam je Nemanja iz Nikšića.

U nevladinoj organizaciji "Zid", koja analizira i tržište rada, ocenjuju da postoji nekoliko faktora zašto se naša omladina ne zapošljava na sezonskim poslovima.

- Ne možemo očekivati da svi, zato što ima mesta na tim poslovima, budu spremačice, konobari, pomoćni radnici u kuhinji. Zato je neophodno da se stvaraju uslovi da se mladi, naočito visokoškolci, zapošljavaju u struci - stav je Igora Miloševića iz "Zida".