Ilegala skida kajmak od turizma

O TURIZMU, mogućnostima i njegovom razvoju najviše se priča s početka leta. "Raporti" o povećanju broja turista, odličan buking za špic sezone, ali i postsezonu, potkrepljuju se sumnjivim statističkim podacima. No, sudeći prema onome što se godinama dešava, pa i ove predsezone, slabo se prelazi s reči na dela. Crna Gora i dalje zarađuje od turizma znatno manje nego što bi mogla. Prošle godine u državnu kasu se slilo 830 miliona evra, a ove bi trebalo da se dostigne nivo od milijardu evra.

S druge strane, kolika je stvarna zarada ne zna se, jer siva ekonomija u najprofitabilnijoj grani i dalje ima duboke korene.

- Dobrih hotela, a time i bolje potrošnje, nema dovoljno, pa je i zarada skromna tamo gde je cena pansiona, na primer, po 20 evra - kaže Žarko Radulović, predsednik Crnogorskog turističkog udruženja i suvlasnik "Splendida". - Tamo, pak, gde je sve dobro, gde gost ima šta da bira, on i troši. Ove sezone turizam će Crnoj Gori doneti, verujem, milijardu evra prometa, ali zajedno sa sivom ekonomijom koja i dalje cveta. To znači da u budžet države neće ući na desetine, a neki kažu i stotine miliona evra koje ostvaruju privremeni objekti načičkani uz samu obalu, divlji izdavaoci soba i drugi koji rade nelegalno. Njih je mnogo i oni nisu oporezovani.

Turizam je najvažnija privredna grana Crne Gore. No, rast prihoda od ove delatnosti nema često najavljivani brži tempo, a razloga za to je više. Kada su u pitanju prirodne lepote južnojadranske obale, teško da imaju premca u bližem okruženju. Učinjeno je dosta na razvoju infrastrukture, ali takođe i tu preostaje još mnogo posla. Obala mora biti znatno čistija, što podrazumeva dalju gradnju sistema za prečišćavanje otpadnih voda. Za izgradnju saobraćajnica, naročito lokalnih, očekuje se novac. Deponije građevinskog materijala, kao nusproizvod enormne izgradnje pre svega stanova za tržište koje je nužno ograničiti, kako se poručuje s raznih adresa, rastu umesto da se uklanjaju.

Građevinske mašine još uvek bruje na stambenim zgradama koje niču kao pečurke posle kiše, a zbog buke i prašine ljute se i gosti i njihovi domaćini. Ono što je najviše potrebno su novi hoteli visokih kategorija, sa svim sadržajima koje savremeni turisti traže, izvan betonskog okruženja, u lepim uvalama uz more, kojih, na sreću, još ima. Tamo gde siva ekonomija ne bi trebalo da stigne.

Kakav će "turistički ulov" ove sezone biti, znaće se tek na jesen. Prema rečima iskusnih turističkih radnika, sezona kratko traje, jedva četgrdesetak dana, što je jedan od razloga slabije zarade. S druge strane, malo je luksuznih hotela visoke kategorije, koji obično imaju dobre goste.

JEFTINIJE DO TIVTA

CRNA Gora je izrazita avio-destinacija, pa je nužna bolja i jeftinija povezanost njene obale s velikim "izvozničkim turističkim" centrima Evrope. Zasada je do Crne Gore veoma skupo stići, čak i iz Beograda, pa je uvođenje takozvanih lou kost kompanija, koje je stidljivo otpočelo, nužan potez.