Negovanje prijateljstva: NJegošev zavet nas obavezuje

DRŽI se Boga i Rusije, geslo je Svetog Petra Cetinjskog i lovćenskog tajnovidca Petra Drugog Petrovića Njegoša koje i danas slede brojni Crnogorci, uprkos tome što režim poslednjih godina pokušava da se okrene Zapadu, stavljajući u drugi plan majku Rusiju, vekovnu zaštitnicu malene Crne Gore. Brojne su veze između ova dva pravoslavna i slovenska naroda - verske, kulturne i istorijske, koje su stotinama godina stvarane i duboko ukorenjene u podlovćenskoj državici.

- Pamti se amanet Svetog Petra Cetinjskog, koji je na samrtnom času bacio anatemu na sve koji ne veruju u njegove poslednje reči i preporuke, ili na onoga koji ne bi sve tako poslušao. Sveti vladika je pozvao Crnogorce i Brđane da ne odstupe od ljubavi prema jednorodnoj i jednovernoj Rusiji, proklinjući one koji bi drugačije mislili ili postupili - kaže u razgovoru za "Novosti" Velimir Kasalica, rukovodilac Društva crnogorsko-ruskog prijateljstva "Sveti Georgije" u Nikšiću.

- Mi se čvrsto držimo tog amaneta i sa radošću mogu da kažem da je prostor u kom egzistiramo postao mala oaza Crne Gore i Rusije.

Radi se o organizaciji čiji zagovornik je pre godinu i po dana bio veliki nikšićki entuzijasta Mićo Perović. Društvo je za kratko vreme postalo prepoznatljivo u Nikšiću i Crnoj Gori kao jedan od vodećih promotera rusko-crnogorskih veza. Ruska trobojka, crnogorski grb, ruska književna dela, kao i crogorska muzika koja odzvanja prostorijom pleni i odmara dušu.

- Ovde nema politike, već se promovišu zajedničke vrednosti Rusije i Crne Gore, a ima ih zaista mnogo. U okviru društva postoji tribina "Svobodijada" koju uređuje i vodi pesnikinja Milica Bakrač, a na kojoj su učestvovali vladika Joanikije, sveštenici Jovan Plamenac i Gojko Perović, pesnici Todor Baković, Ranko Jovović, Budo Dubak, Zoran Kostić, Rajko Petrov Nogo, Zoran Lakić, ruski akademici Natalija Budilina i Jelena Osipova i mnogi drugi. U organizaciji programa pomažu nam i profesori sa nikšićkog fakulteta za ruski jezik, pre svih Vesna Vukićević, a tu su i Peco Rakojević, Batica Karadžić, Goca Krcunović, Drago Perović, Jelica Stojanović...

Za 18 meseci napravili smo preko stotinu sjajnih programa - književnih, pesničkih, tu su i koncerti, izuzetne izložbe slika i karikatura, bilo je folklornih priredbi, a prikazivani su i najpoznatiji ruski filmovi. Za razliku od Centra za kulturu zvanične opštinske institucije, mi smo napravili kulturni bum - podseća naš sagovornik.

Kasalica priznaje da im je najveći problem novac, jer kriza nagriza sve, a pogotovo kulturu. Najveću donaciju do sada je dala Crkvena opština Nikšić, kao i pojedinci koji su izdvajali iz porodičnog budžeta sredstva ne bi li društvo preživelo.

- Treba nam bolja veza sa ruskom ambasadom u Podgorici i institucijama ruske države. Mi zasad od njih imamo samo verbalnu podršku i ništa više. Mi smo uvereni da nas čeka lepša budućnost uz jačanje neraskidivih veza i onu čuvenu crnogorsku krilaticu - nas i Rusa trista miliona!