U Ustavu Kosova samo 19 Crnogoraca!

IAKO su od krvavih ruku OVK Crnogorci žestoko stradali na Kosovu i Metohiji tokom 1999, režim u Podgorici je pre devet godina na sve to zažmurio, a vlada Mila Đukanovića jednoglasno priznala nezavisno Kosovo. Taj šamar i danas nose porodice ubijenih Crnogoraca čija groblja su albanski teroristi preorali, ali i oni prognani, koji žive daleko od rodnog ognjišta.

Od tada Podgorica pokušava da aktuelizuje crnogorsko pitanje u južnoj srpskoj pokrajini, zahtevajući da Crnogorci kao "nacionalna zajednica" nađu svoje mesto u ustavu kvazidržave. Očigledno da će rešenje tog problema sačekati, jer je u međuvremenu prištinski parlament raspušten i uskoro se očekuju vanredni izbori.

Predsednik Saveza udruženja Srba i Crnogoraca s Kosova i Metohije Milenko Jovanović kaže, za "Novosti", da je do 1999.godine u toj južnoj srpskoj pokrajini živelo oko 30.000 Crnogoraca, a da ih je na popisu iz 2011. bilo svega 19.

- Sve dok Priština nije suspendovala Ustav Srbije, Crnogorci su bili konstitutivni narod u toj državi. Čak i u vreme vladavine Slobodana Miloševića - kaže Jovanović. - I sada ovih 19 Crnogoraca koji su ostali da žive na Kosmetu traže status nacionalne zajednice, koji ne mogu imati. Neverovatno je da je njih nekoliko raspoređeno u čak pet partija i šest nevladinih organizacija sa crnogorskim prefiksom. Znam pouzdano da je neke od njih lično formirao Azem Vlasi, pokušavajući da aktelizuje crnogorsko pitanje. Moram podsetiti da se na Srpskoj listi nalazi jedna crnogorska partija, ali ona nije nacionalno obojena nego nosi prefiks crnogorski po državi Crnoj Gori.

Naš sagovornik podseća da su Crnogorci u vreme rata na Kosovu najviše stradali od pripadnika zloglasne OVK.

- Mnoge su porodice ugašene, a žene, deca i starci stavljani na najstašnije muke. Groblja su nam porušena i uništena - kaže Jovanović.

Aktuelni predsednik Crne Gore Filip Vujanović isticao je da dok Crnogoraca ne bude u kosovskom ustavu, neće biti ni razmene ambasadora između Podgorice i Prištine. Reč nije održao, jer je krajem oktobra prošle godine Ferhat Dinoša, kao prvi ambasador Crne Gore u Prištini, predao akreditivna pisma Hašimu Tačiju, dok je u Podgoricu, kao ambasador lažne države, stigao Skender Durmiši.

U međuvremenu se u Prištini pojavio novi problem oko demarkacije sa Crnom Gorom. Albanske opozicione partije, pogotovo Ramuša Haradinaja, tvrde da je Kosovo oštećeno, jer mu je "oteto" oko 8.000 hektara zemlje. Zbog toga ne priznaju Bečki sporazum o razgraničenju koji su potpisali njihovi i crnogorski predstavnici.

TRAGIKOMEDIJA AKTUELNE VLASTI

- Režim u Podgorici nije samo antisrpski, nego i anticrnogorski, pa je otud očekivan i logičan odnos prema Crnogorcima na Kosovu. Kada je trebalo priznati Kosovo, tu narko-tvorevinu Zapada, onda su podgorički vlastodršci potrčali i odradili zadatak odmah, bez odlaganja. Sada, kada treba ispoštovati sopstveni narod, ne žuri im se, sve je to na čekanju skoro deceniju - kaže, za "Novosti", Marko Milačić, lider pokreta "Otpor beznađu".

- Zamislite kolika je tragikomedija koju aktuelna vlast zaslužuje. Milo i "ekipa" su Albancima priznali državu u duhu neviđene inferiornosti, a sada, zauzvrat, ne mogu da dobiju elementarno priznanje za svoj narod tamo. Zar se može očekivati nešto drugo od partnera kojima su ruke krvave i posute belim prahom - ističe Milačić.

VUK I NjEGOŠ

Vlast u Podgorici nikada nije tražila odgovor od režima u Prištini zašto su srušeni spomenici Vuka Karadžića i Petra Drugog Petrovića Njegoša u tom gradu.

- Što sada to ne učine i zatraže da ih vrate na mesta gde su bili postavljeni? Posle juna 1999, Albanci su južno od Ibra porušili sve spomenike, biste, spomen-ploče i druga obeležja znamenitih istorijskih ličnosti Srbije i Crne Gore - podseća Milenko Jovanović.