Sarajevo i za parastos nebezbedno

OVE godine se 3. maja navršava 25 godina od zločina nad vojnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu. Pošto federalne vlasti ne mogu da garantuju sigurnost svima koji bi došli da odaju počast ubijenima, Odbor Vlade Republike Srpske za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova odlučio je da se pomen ove godine organizuje samo u Miljevićima u Istočnom Sarajevu, a ne i u federalnom Sarajevu.

- Doneta je iznuđena, ali privremena odluka, da se ne ide u federalno Sarajevo, i to iz opravdanih razloga - rekao je Dunjić.

Prema njegovim rečima, vlasti u Sarajevu ne dozvoljavaju postavljanje spomen-ploče nevino stradalim pripadnicima JNA, nisu dozvolile pristup srpskim delegacijama na pravo mesto zločina, a nisu reagovali ni na konstantne provokacije pristalica ozloglašenih "Zelenih beretki" tokom skromnih ceremonija polaganja cveća i obavljanja verskog obreda.

Predsednik Narodne skupštine RS, Nedeljko Čubrilović, pozvao je još jednom pravosudne institucije BiH da konačno procesuiraju odgovorne.

- Tužno je da ni nakon 25 godina od ovog zločina nema sudskih procesa protiv odgovornih za kukavičku likvidaciju vojnika u povlačenju, iako nema sumnje da je to bio organizovan, planiran i osmišljen zločin - poručio je Čubrilović.

Čubrilović je naglasio da je poražavajuća i obeshrabrujuća činjenica da porodice žrtava i predstavnici institucija RS i boračkih udruženja zbog bezbednosnih razloga nisu mogli da odu na mesto stradanja i odaju poštu nevinim žrtvama.

- Vojnici koji su se mirno povlačili nisu nikome bili krivi. Radi mira, stabilnosti i bolje budućnosti zemlje, mora se utvrditi ko je naredio, a ko počinio ovaj zločin i svi ti ljudi moraju biti izvedeni pred lice pravde - istakao je Čubrilović.

UBIJENI PRI MIRNOM POVLAČENjU

NAPADOM na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici koja se 3. maja 1992. mirno povlačila iz Sarajeva uz garanciju UN, na čelu sa generalom Luisom Mekenzijem, rukovodili su tadašnji član Predsedništva BiH Ejup Ganić i rukovodstvo tadašnje takozvane Republike BiH. Ubijena su 32 Srbina, šest Hrvata, dva Muslimana i dva Albanca, od toga 10 oficira, 28 vojnika i četiri građanska lica koja su radila u JNA. Predsednik RS Milorad Dodik izjavio je da ne želi da srpski narod bude dodatno ponižen.