Veljko Đurić Mišina: Svetlopis užasa

POZNATO je da su pripadnici uprava pojedinih nacističkih koncentracionih logora organizovali posebne službe za registraciju zatočenika. U tom procesu posebno mesto imali su fotografi. Zna se da je takvih službi bilo u Aušvicu, Buhenvaldu, Mathauzenu i još nekoliko logora. Takođe poznato je da je većina tog foto-materijala uništena neposredno pred kraj rata.

Takva služba u Jasenovcu nije postojala. Ipak, ima dokaza da je u tom logoru krajem avgusta ili početkom septembra 1942. godine boravila dva-tri dana jedna filmska ekipa. Kako je Vjekoslav Luburić bio apsolutni gospodar života i smrti u Jasenovcu, jasno je da je samo on mogao da dozvoli ulazak i snimanje unutar žice. Pomenuta ekipa snimila je razne kadrove i fotografisala u delu logora znanog pod imenom Ciglana i prikazala ih krajem oktobra na otvorenoj projekciji na Zagrebačkom velesajmu. Pomenuti snimci pronađeni su u arhivi Promičbe (Svjetlopisni ured) i korišćeni za prve komunističke storije o Jasenovcu. Jasno je da je u tom dokumentarnom materijalu slika o Jasenovcu gotovo idilična.

Nije poznato šta je sve još pronađeno maja 1945. godine po ulasku partizanskih obaveštajaca u Zagreb niti je razjašnjeno ko je sve to koristio kasnije. Zna se da je u ličnom arhivu Josipa Broza Tita posle njegove smrti pronađen deo originalnog materijala iz Promičbenog ureda i, pored ostalog, više od stotinu gramofonskih ploča sa Pavelićevim govorima.

Dakle, osim pomenutih fotografija koje su snimili pripadnici filmske ekipe iz Zagreba, nema tragova o drugim za koje je moguće tvrditi da su nastale unutar žice. Ima, međutim, nekoliko koje su snimljene s druge strane - izvan logora. Ti snimci su, međutim, gotovo bezvredni.

U Jasenovcu se šepurio s foto-aparatom Hinko Pičili, zapamćen po autorstvu peći za spaljivanje zatočenika. (I Jure Francetić slikao se sa foto-aparatom na grudima.) Nema, međutim, tragova da su se ikada videli Pičilijevi snimci.

(Fond strateške kulture)