Slobodan Janković: Ima nade za Makedonce

ROKOVI za formiranje vlade i raspisivanje izbora na lokalu u Makedoniji su istekli. Kriza koja traje od januara ove godine ne rešava se uprkos upornom zalaganju Ambasade SAD i brojnih EU zvaničnika da se u Sobranju izabere vlada koja bi delovala protiv interesa Makedonije i Makedonaca, ali i koja bi svakako išla ukorak sa željama aktuelnih sprovodnika velikoalbanske strategije.

Pred i tokom raspada SFRJ brojni strani izaslanici, a među njima i neizbežni Šveđanin Karl Bilt, nudili su svoje dobre usluge sa poznatim učinkom. Oni su ponovo opsedali Beograd i Podgoricu nakon 2000. godine ne bi li Saveznu Republiku Jugoslaviju učinili demokratskijom i boljom, pa se ona prema njihovim savetima od federacije 2003. transformisala u konfederaciju - Državnu zajednicu Srbije i Crne Gore. Uz asistenciju EU službenika i ta konfederacija definitivno je propala 2006. godine.

Sada se iz istih i sličnih krugova Makedoniji nude dobre usluge u prevazilaženju tamošnje političke krize. Karl Bilt, koji je u raspadima balkanskih država napravio međunarodnu karijeru, pokušava da nastavi imidž mrtvozornika. Bilt je u januaru pretio da na Balkanu mogu izbiti ratovi ukoliko se ne nastavi jasna perspektiva ulaska preostalih zemalja sa našeg poluostrva u Evropsku uniju. Na EU samitu marta ove godine izbačen je deo iz zaključnog dokumenta koji je predviđao takvu perspektivu. On je potom na "Tviteru", olako tražio demonstraciju sile EU na Balkanu. Navikao se da se nalozi koje on prenosi uvažavaju, samo predsednik Makedonije nije hteo da ga primi, pa je efekat izostao.

Misija švedskog i evropejskog diplomate je koordinirana sa Majom Kocijančič, odnosno Evropskom komisijom i među poslednjima slovenačkim kadrovikom Samuelom Žbogarom, danas šefom delegacije EU u Skoplju. Žbogar je 19. aprila s blaženim mirom, tokom obilaska makedonske opštine Negotino, govorio o tome da je došlo vreme da prorade institucije i da se uspostavi jedinstvo.

Ono što Žbogar nije rekao, međutim, jeste da li je moguće napraviti jedinstvo na temelju dokumenta koji predviđa praktično konstituisanje Makedonije kao države dvaju naroda, Makedonaca i Albanaca, uz perspektivu federalizacije.

Takva federacija je, kako nas balkansko iskustvo uči, tek prelazna faza ka raspadu zemlje. Briselske birokrate i Soroševa mreža u toj zemlji, ponašaju se kao da susedna Albanije ne podržava sve otvorenije projekat stvaranja velike Albanije.

Kao da albanski predsednik Vlade Edi Rama nije ranije dozvolio kačenje zastave formalno nazvane "prirodna", a zapravo velike Albanije, na zgradu rezidencije i da nije već u dva navrata govorio o mogućnosti ujedinjenja Albanije sa okupiranim Kosovom i Metohijom.

Ipak, upornost tamošnjeg naroda i istraživanja javnog mnjenja o padu popularnosti stranke Zorana Zaeva koji je spreman da napravi kompromis na osnovu "Tiranske platforme", govori da ima nade za Makedonce. EU ne pokazuje jedinstven stav po pitanju krize u ovoj zemlji, a što vreme više prolazi to je manje prostora za trulu koaliciju na vlasti. Arsenal saveta i pretnji stranih "dobronamernika", uz to, neumitno se troši.