Dr Aleksandar Raković: Jednonacionalna Makedonija

OD makedonskih prijatelja čuo sam kako su im osobe bliske sadašnjoj američkoj administraciji savetovale da izdrže pritiske makar godinu dana dok Tramp ne reši prilike u SAD i liši se oko dve hiljade postavljenih lica koja su ostatak klintonističke administracije. Tada će, kažu, prestati pritisci koje su makedonskoj državi nametnuli albanski separatisti zajedno sa soroševskim strukturama unutar makedonskog društva. Takav savet, ukoliko je verodostojan, lepo zvuči ali prema njemu treba biti izričito rezervisan.

Od stupanja na vlast 20. januara novi američki predsednik Donald Tramp u potpunosti je promenio politiku koju je zagovarao tokom kampanje, pa čak i u prva dva meseca vlasti. Pokušao je da uvede drugačiju imigracionu politiku, ali su ga u tome omeli sudovi. Nameravao je da ukine Obamaker, ali je doživeo poraz u Kongresu. Govorio je da je NATO zastareo, a onda je Crnu Goru, protiv volje tamošnjeg naroda, uvukao u pakt, te potom i u potpunosti reformisao svoj stav prema evroatlantskoj alijansi.

Uveravao je javnost da će odustati od intervencionizma, a zatim je bombardovao Siriju. Naglašavao je da će srediti odnose s Moskvom, a sada su američko-ruski odnosi gori nego što su bili. Otpustio je savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Flina, a pre nekoliko dana upozorio je glavnog stratega Stivena Benona "da se popravi da ga on ne bi popravljao".

Tramp, koji je pretio da će "isušiti vašingtonsku močvaru", podlegao je jačem od sebe. Upravo toj "vašingtonskoj močvari" ili "dubokoj državi" kojoj je, nakon što mu je zadala nekoliko udaraca, očigledno rešio da se pridruži žrtvujući svoje stavove, ideje pa čak i najbliže saradnike. S tim u vezi, Tramp pokazuje vrlo loše lične osobine koje ne treba naivno tumačiti njegovom taktikom, jer je izvesno nema. Čini se da se do sada nijedan američki predsednik nije ovako dramatično prevrnuo.

Kada je o našem regionu reč, pre nekoliko meseci njemu najlojalniji portal Brajtbart najavljivao je da je Tramp spreman na "konačni obračun" sa senatorima oko nasilnog prijema Crne Gore u NATO - što je američki predsednik izvesno imao nameru da učini dok mu nije stavljeno do znanja ko je jači - a nedavno se sam opredelio da sa "dubokom državom" prema narodu Crne Gore izvrši nasilje kojeg se ranije klonio. Ko onda može da garantuje našim makedonskim susedima da neće biti na isti način pušteni niz vodu? Šta bi sprečilo Trampa da još jednom izneveri očekivanja ukoliko to od njega bude zahtevala "duboka država" na čelu sa klintonistima, soroševcima i ostalim kvazidemokratskim strukturama koje zagovaraju globalno nasilje? S tim u vezi ne treba se previše oslanjati na moguće savete iz njegove okoline da će za godinu dana sve biti bolje i da Makedonci to treba samo da sačekaju.

Budući da Rusija ne pokazuje dovoljno interesovanja za makedonsko pitanje i da je njen domet zasada izdavanje saopštenja, makedonskim rodoljubima ne preostaje ništa drugo nego da pokušaju da vode politiku koja bi bila u potpunosti samosvojna. Tu politiku treba da formulišu samo Makedonci, a ne da im ona bude servirana sa strane, pa potom prikazana kao njihova. Uvek treba imati na umu da je Republika Makedonija tokom prethodnih decenija učinila sve što je od nje traženo, ali da zapadnim planerima očito ništa nije bilo dovoljno, osim presude makedonskoj državi. Zapadne intervencioniste ne treba izazivati, ali im i dalje treba pružati aktivan i nenasilan otpor.

Mirotvorni otpor makedonskog naroda i institucionalni otpor presednika Ivanova do sada su dali rezultate. Međutim, čuju se glasine da bi se vladajućoj stranci VMRO-DPMNE mogao isporučiti predlog da uđe u široku koaliciju sa SDSM i albanskim strankama. Ukoliko do takvog predloga dođe, VMRO-DMPNE bi trebalo da ima na umu da su svi njihovi potezi, koje su tumačili kao najbolje za makedonski narod i državu, ostali izigrani od strane zapadnih savetodavaca. Stoga bi se moglo očekivati da neko još jednom ima nameru da nasamari Makedonce. Niko ne bi trebalo da bude paravan za nepočinstvo koje prema makedonskoj državi čine Zoran Zaev i albanski separatisti.

Prilike, dakle, nisu lake, ali se upravo na nevoljama ljudi kale i izgrađuju. Nije lako doći do dokučivog rešenja trenutne makedonske krize s obzirom na prevrtljivost Trampove politike. Što se njega tiče, danas može biti jedno, a sutra drugo, što otežava pravljenje strategije prema Vašingtonu. Makedonci stoga moraju da se pouzdaju najpre samo u sebe i čvrstinu svojih stavova da Republika Makedonija ne sme da postane dvonacionalna država. To je najvažniji cilj. Taktika i strategija moraju da budu u službi tog cilja. I tačka.

Dr Aleksandar Raković, istoričar