Zbog ševa i Bakira boli glava

TUŽILAŠTVO BiH je i zvanično formiralo predmet koji se odnosi na likvidaciju Nedžada Ugljena, nekadašnjeg pomoćnika direktora Agencije za istraživanje i dokumentaciju (AID), koji je pod nerazjašnjenim okolnostima ubijen 1996. godine u Sarajevu. Otvaranjem ovog predmeta, konačno, posle dve decenije, pravosuđe u BiH započinje rad nad zločinima ozloglašene paravojne jedinice "Ševe", koja je u ratu i nekoliko godina posle njega ubila na stotine osoba, kažu sagovornici "Novosti", bliski pravosuđu BiH.

- Dosije "Ševe" do sada je bio sklonjen u fioku zbog jakog uticaja bošnjačkih političara i SDA. Ali podizanje međunarodne poternice za Nedžadom Herendom, glavnim likvidatorom u ovoj paravojnoj formaciji, čiji se dolazak pred bosanskohercegovačko pravosuđe očekuje iz Holandije, moglo bi biti ključno za istrage u vezi sa ubistvima koja su počinili pripadnici "Ševa" - kažu izvori.

Analitičar za bezbednost Dževad Galijašević kaže, za "Novosti", da će zbog otvaranja dosijea i istrage oko ubistava koja su počinile paravojne formacije "Ševa", glava najviše zaboleti Bakira Izetbegovića i mnogobrojne kadrove SDA.

- Dozvolu za formiranje "Ševa" dao je upravo Alija Izetbegović, a njeni članovi su bile ubice spremne na sve. Njima se pripisuju snajperski pucnji po Sarajevu početkom rata sa zgrade "Unisa", ubistvo srpskog svata Nikole Gardovića, ubistvo "sarajevskih Romea i Julije" Boška i Admire, pa Nedžada Ugljanina i Joze Leutara - nabraja Galijašević.

On dodaje da je jedan od najpoznatijih i najbrutalnijih zločina koji su počinile ubice iz "Ševa" po političkom naređenju svojih šefova - atentat na čitavu porodicu Halilović, prilikom čega su hteli da likvidiraju načelnika Glavnog štaba ARBiH Sefera Halilovića. Tada su ubijeni Halilovićeva supruga i njen brat.

- Na spisku njihovih likvidacija sigurno je na stotine javnih ličnosti i civila na području Federacije, što u ratu, što posle njega, i svi oni nisu bili podobni za režim koji je u ratu u RBiH uvodio Alija Izetbegović - kaže Galijašević.

On dodaje da je mnogo onih u Federaciji BiH kojima su "Ševe" nanele zlo i koji žele da se konačno sazna istina.

- Iako su formalno prestale da postoje po završetku rata, mnogi članovi "Ševa" i danas se kreću Bosnom. Oni su u ratu slepo slušali Aliju Izetbegovića i izvršavali njegove naredbe. Čak su likvidirali svog vođu Nedžada Ugljanina koji je sa čela "Ševa" otišao za pomoćnika direktora Agencije za istraživanje i dokumentaciju RBiH (AID) - ističe Galijašević.

Prema njegovim rečima, otvaranjem istrage oko "Ševa" konačno će se pokazati pravo lice paralelnih bezbednosnih struktura u BiH.

- I danas u BiH imate jak paralelni bezbednosni sistem, gde Bošnjaci preko nekadašnjih članova AID i dalje upravljaju obaveštajnim podacima. Zanimljivo će biti i kojim tužiocima će se dati mogućnost da vode proces protiv Herende i "Ševa" - ističe Galijašević.

GALIJAŠEVIĆ tvrdi da Herenda (na slici) godinama menja mesta prebivališta po Evropi i da uredno ima više pasoša BiH i mnogo lažnih identiteta.

- Pitanje je kako i ko je Herendi dao papire BiH sa lažnim podacima, da se nesmetano kreće po Evropi. Poslednje informacije kažu da se već duže nalazi u Holandiji - tvrdi Galijašević.

DELIMUSTAFIĆ OSNIVAČ

U FEDERACIJI BiH na samom početku rata, tadašnji ministar unutrašnjih poslova RBiH Alija Delimustafić rekao je svojim saradnicima Asimu Dautbašiću i Muniru Alibabiću da je potrebno formiranje jedne manje jedinice, grupe za likvidaciju, koja bi bila potčinjena njima, a odrađivala bi prljave poslove za državu. Tako su nastale "Ševe".