Slobodan Janković: Albanci hoće Makedoniju

DOK je Srbija ophrvana predizbornom kampanjom, naš južni sused je u postizbornom predinfarktnom stanju. Da li su Makedonija, kao i druge balkanske države i teritorije na korak od sukoba, od čega strahuje predsednik Evropske komisije Junker?

Prema članku bivšeg britanskog diplomate Timotija Lesa, objavljenom u časopisu "Forin afers", 20. decembra 2016., Makedonija će najpre biti federalizovana, posle čega će njen zapadni deo biti pripojen Albaniji, dok bi za ostatkom zemlje posegnule Bugarska i Grčka.

Predsednik Evropske komisije kao evrokrata zabrinuo se za Balkan. Međutim, imajući u vidu da su upravo balkanske države, u različitom stepenu pristupanja i pridruživanja Uniji, jedino tle gde je EU ostvarila kakav-takav uspeh, bilo bi za očekivati da će ona nastojati da tamo, konkretno i u Makedoniji, podrži stabilizaciju.

Ipak, Brisel se zasad ponaša kao agent daljeg slabljenja zemlje. Ali ako strani faktor ima interes za ustupke Albancima (kad je Srbija u pitanju vazda je bilo tako) zašto su makedonski političari iz Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) spremni na sve ne bi li zauzeli čelna mesta u vladi?

Našoj javnosti poznato je da je južni sused u stanju zamrznutog konflikta još od 2001. godine, kada su Amerikanci spasli naoružane albanske teroriste sa KiM i iz Makedonije od potpune propasti. Sada postoji opasnost da se i bez oružja postigne ono što su naoružani secesionisti pokušali i nisu uspeli 2001. godine.

Plan reorganizacije Makedonije, prema dokumentu koji nije objavljen, ali pojedini njegovi delovi jesu izašli u javnost, u krajnjem rezultatu vodi podeli zemlje i stvaranju još jedne teritorije kojom upravljaju etnički Albanci. Zapravo, radi se o delu velikoalbanske strategije objedinjenja teritorija davno zamišljene "velike Albanije".

Dok traje izmena svetskog poretka, Zapad pokušava da utvrdi pozicije ili uruši potencijalne partnere narastajućih sila. Makedonija, kao zemlja u središtu Balkana, bez izlaza na more ali na važnom transportnom putu, dolini Vardara, nalazi se na ruti kineskog novog Puta svile. Njeno pojačano partnerstvo sa Kinom ili Rusijom posmatra se s podozrenjem, iako sam Zapad toj državi, kao ni Srbiji, ne nudi ni ekonomski boljitak, ni unutrašnju stabilnost.

Otuda i ne čudi previše da su za sastav vlade tradicionalno zainteresovani spoljni mešači karata i dizajneri balkanski granica - NATO, EU i Ambasada SAD.

Albanski faktor povezuje Makedoniju sa situacijom na jugu Srbije i potencijalno u Crnoj Gori. Budući da je podeljenost i kriza Zapada sve očevidnija, Albanci u sadejstvu sa proverenim saveznicima, poput Soroša, pokušavaju da odjednom zadobiju što više. Tako paralelno idu zahtevi za formiranje tzv. vojske Kosova i borbe za makedonsku vladu koja bi, shodno platformi, promenila ime države, zastavu, himnu, uvela albanski jezik kao drugi službeni na teritoriji cele zemlje i faktički federalizovala tako izmenjenu zemlju u sledećoj instanci.

Zašto su Zoran Zaev i vrh SDSM-a spremni na svaki kompromis? Pojavile su se u medijima tvrdnje o povezanosti Zaeva, moguće i njegovog neposrednog okruženja, sa organizovanim kriminalom. Tvrdnje su potkrepljene njegovim fotografijama sa osobama koja su hapšene zbog prometa narkotika i nelegalnog prisluškivanja.

Ipak, fotografije nisu dovoljne. Ukoliko zaista postoji kompromitujući materijal o Zaevu, to bi moglo delimično da objasni zašto je spreman da formira vladu usaglašenu na dokumentu usvojenom u Albaniji.

Zaev negira planove za tužbu protiv Srbije za genocid. Nije, međutim, porekao i usvajanje rezolucije o genocidu koji su navodno počinili Srbi od 1912. do 1956. Njegova najbliža saradnica, Radmila Šećerinska potvrdila je usvajanje rezolucije koja bi osudila "stradanje svih", kao dela koalicionog dogovora. Ko bi bio prokažen za "stradanje svih" nije rekla.

Postoje tri prepreke za formiranje vlade: makedonski narod koji gotovo mesec dana protestuje na ulicama više gradova, protiveći se vladi zasnovanoj na "tuđem" dokumentu i na programu promene karaktera same države; predsednik Đorđe Ivanov na koga su neuspešno vršili pritisak visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Federika Mogerini, NATO i ambasadori zapadnih zemalja, kao i VMRO-DPMNE, pojedinačno najjača partija, koja je trenutno jedina značajna snaga koja se bori za celovitost zemlje i njeno ustavno uređenje.

Tamošnji mediji izveštavaju da je Ohridsko jezero, sa istoimenim gradom, manastirom Svetog Nauma, plavom vodom i čuvenom pastrmkom, na svega devet centimetara iznad dozvoljenog minimuma. Na kojoj visini iznad minimuma je politička situacija u toj zemlji ne zna se precizno.

Slobodan Janković, Institut za međunarodnu politiku i privredu