Od sramote Paštrovića vinuo se do svetske slave

MEĐU nepravedno zaboravljenima, koji su proneli slavu jedinstvenog grada-hotela Sveti Stefan širom sveta, svakako je i najbolji kuvar SFRJ tokom šezdesetih i sedamdesetih godina. Grupa njegovih prijatelja, želeći da nepravdu ispravi, počela je pripremu knjige-monografije o Dušanu Mikoviću, koji je posve neobična priča.

Maestra sam upoznao kasno. Kada je on već pozavršavao sve poslove i smireno, kao svaki pravednik, čekao poziv nebesa, iako breme godina i nije bilo preveliko.

On je bio poznat ne samo u jugoslovenskim okvirima, njegovo znanje i umeće, nadasve kreativnost, učinili su da ga pozivaju i nagrađuju na svetskim ugostiteljsko-turističkim skupovima. Bio je u jednoj stručnoj anketi uvršten među četiri najbolja kulinara sveta!

Prvi susret, i - intervju. Dušan Miković, bejaše dobio najveće priznanje budvanske opštine - Novembarsku nagradu. Čekao sam ga u zakazano vreme u hotelu "Mogren", da napravim razgovor za "Večernje novosti". Ne mnogo pre toga, grad-hotel Sveti Stefan, u kojemu je poslednjih godina svog radnog veka bio šef kuhinje, i prenosio svoje ogromno stvaralačko iskustvo i mudrost ne samo profesije kojoj se odavno bio predao celim bićem, dobio je najveće turističko, svetsko priznanje "Zlatnu jabuku", nagradu međunarodne asocijacije turističkih novinara i pisaca FIJET. Ni tada ni sada nije trebalo i ne treba objašnjavati: kuhinja svakog ugostiteljskog objekta, a posebno elitnog je ponajvažniji punkt. A majstor hladne kuhinje je "činio čuda" kojima se divio poznati turistički svet koji je odsedao na "svecu", što je raznovrsnu ponudu najpoznatijeg jadranskog letovališta činilo izuzetnom.

Mlad novinar i prekaljeni majstor važnog zanata, u toplo jesenje prepodne trebalo je da širokoj javnosti objasne "fenomen Miković". S puno pitanja, bez nekog reda i sistema, pokušavao sam da saznam što više iz njegovog života i rada. Moju tremu je Dušan brzo razbio, sočnom pričom koja je ličila na njegove kulinarske majstorije raznih boja i mirisa. Preskočio je svoj beogradski period, svakako najduži i možda najuspešniji u karijeri, i vratio sebe u svoju ranu mladost.

- Da pričam kako sam postao kuvar, to će biti, mislim, najinteresantnije - rekao mi je tada, uz blagi smešak koji se dugo nije skidao s njegovog lica, kao da je hteo da kaže: pa ovo tamo neki svet i neće razumeti.

Požuteli novinski tekst, koji je žanrovski gledano bio više reportaža nego intervju, odavno sam negde zagubio. Ostalo je sećanje.

Tek stasao mladić, Dušan je uvideo da se na posnim njivama Čelobrda, inače prelepog sela-vidikovca iznad Miločera i Svetog Stefana, ne može živeti bogzna kako. A i željan novih saznanja, pa i predela, krenuo je na put uz blagoslov familije. Na zanat. Dvadesetih godina prošloga veka momci iz unutrašnjosti prve Jugoslavije stizali su mahom u Beograd, i preko tadašnjeg "Privrednika" išli u školu. Nisu najbitniji bili afinitet, talenat, pa ni želja budućih učenika: zanat im je određivan prema nekoj vrsti "šeme za potrebama", koje je spremala ova organizacija.

I Dušanu su kratko kazali: učićeš kuvarski zanat.

Pošto se upisao, našao stan i malo došao sebi, napisao je pismo bratu Čedomiru, koji je ostao na Čelobrdu da obrađuje i čuva starevinu. Ukratko je objasnio da je dobro i zdravo, da se smestio i da će biti - kuvar.

Usledio je bratovljev odgovor. Čedomirovo pismo je maestro dugo čuvao, a u njemu je otprilike stajalo: dragi brate, milo mi je što si zdravo i dobro, što si našao krov nad glavom. A to što ćeš učiti za kuvara nikom ne pominji. A neću ni ja, jer bi u našim Paštrovićima, gde su žene oduvek bile i kuvarice, to bila bruka. I sramota.

Grad-hotel Sveti Stefan Foto S. Gregović

Naš razgovor je usledio nepunih pola veka nakon što su braća pismima izmenili prve utiske o Dušanovom školovanju. Dušan Miković je ne samo marljivo učio, nego i pokazao vanserijski talenat za složeni posao koji će mu doneti najveća priznanja. U grad-hotel Sveti Stefan, koji je svoje dveri otvorio 1960. godine, stigao je kao najveće pojačanje, kazano sportskim žargonom, iz beogradskog "Metropola".