CRNOGORSKI MEDIJI: Šišmakova je mogao pozvati Putin ili Patrušev

Ruskog mornaričkog oficira Eduarda Šišmakova, pripadnika Glavne obaveštajne uprave GRU i ključnog organizatora kriminalne organizacije koja je planirala teroristički napad u Crnoj Gori 16. oktobra prošle godine, na sednicu Saveta bezbednosti RF mogao je jedino da zove ruski predsednik Vladimir Putin ili sekretar tog tela Nikolaj Patrušev.

To proizilazi iz Statuta Saveta bezbednost Ruske federacije, tela koje se nalazi pod apsolutnom kontrolom Vladimira Putina, piše Pobeda.

Informacija da je Šišmakov prisustvovao sednicama Saveta za bezbednost Ruske Federacije tokom 2014. godine objavljena je u izveštaju britanske istraživačke mreže Belingket i ruskog magazina Insajder, a prenela je Pobjeda.

Šišmakov je u tom periodu po zvaničnim podacima ruskog ministarstva spoljnih poslova bio zamenik vojnog atašea u ruskoj ambasadi u Poljskoj odakle je proteran zbog špijunaže.

Iz Statuta proizilazi da sednicama tog tela mogu prisustvovati samo lica koja pozove predsednik Saveta ili sekretar, dok sastav imenuje isključivo predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin.

"Stalne članove i članove Saveta bezbednosti imenuje predsednik Ruske Federacije- predsednik Saveta bezbednosti. Njemu je neposredno potčinjen sekretar Saveta bezbednosti koji obezbeđuje rad Saveta bezbednosti, rukovodi njegovim aparatom i održava radna savetovanja sa članovima Saveta bezbednosti.

O ostalim pitanjima delatnosti Saveta bezbednosti odlučuje predsednik Ruske Federacije”, navodi se u Statutu.

Od 31. jula 1996. do danas stalni članovi Saveta bezbednosti imenuju se i po ličnoj osnovi i po dužnosti i njih je šest: predsednik Ruske Federacije, predsednik Saveta bezbednosti, predsednik Vlade Ruske Federacije, sekretar Saveta bezbednosti, ministar inostranih poslova, ministar odbrane, direktor Federalne službe bezbednosti (FSB).

Odluke Saveta bezbednosti po važnijim pitanjima potvrđuje predsednik Ruske Federacije ukazom, a druge odluke čine protokoli. Broj nestalnih članova Saveta bezbednosti je od sedam pa do devetnaest.

Oni imaju samo pravo savetodavnog glasa na zasedanjima.

U Statutu Saveta za bezbednost Ruske Federacije navodi se da je u pitanju savetodavni organ predsednika Ruske Federacije za pitanja nacionalne bezbednosti i odbrane od unutrašnjih i spoljnih neprijatelja.

"Savet bezbednosti Ruske Federacije razmatra važnije dokumente i pitanja unutrašnje i spoljne politike Ruske Federacije u oblasti obezbeđivanja nacionalne bezbednosti, razmatra strateške probleme državne, ekonomske, društvene, odbrambene, informacione, ekološke i druge vrste bezbjednosti, čuvanju zdravlja stanovništva, vodi pripremu projekata prognoze, sprečavanja vanrednih situacija i otklanjanja njihovih posledica, obezbeđivanja stabilnosti i reda i mira”, navodi se.

Sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev posetio je Beograd samo deset dana nakon pokušaja terorističkog napada u Crnoj Gori u oktobru prošle godine, o čemu je pisao i CdM.

Glavni ruski bezbednjak Patrušev boravio je u Srbiji da bi u Moskvu vratio ruske špijune za koje se sumnja da su bili upleteni u dešavanja u Crnoj Gori.

Patrušev, koji važi za šefa svih ruskih tajnih službi, tokom dvodnevne posete imao je nekoliko bilateralnih susreta sa najvišim državnim funkcionerima.

Glavni cilj je, prema navodima medija, izglađivanje situacije poslije razotkrivanja ruskih operativaca.