Za suze majki država ne haje

UMOTANE u ćebad kao u kakvom zbegu, majke sa troje i više dece na ulici ispred Skupštine Crne Gore punih dvadeset dana čekaju da im vlast vrati iznos naknada zakonski dodeljen prošle godine. Nažalost, do sada su samo dobile podršku žena iz svih krajeva Crne Gore i regiona. Država je ostala pri svom tumačenju - da para za majke nema!

Naknade su im smanjene sa 336 evra dodatka na 264 i sa 192 na 144 evra. Stotinak najupornijih, štrajkuje i glađu, pa je njihovo zdravlje ozbiljno ugroženo. Ovakvu vrstu revolta Crna Gora ne pamti. Žene, već sedmi dan gladuju, a vlast se pravi da ih ne vide. Sa suzama u očima, kao za sebe, pričaju nam tužnu priču o nepravdi koja ih je snašla.

- Pomešana su osećanja, ovde se rađaju priče za romane, priča za “Novosti” Maja Jovović iz Nikšića, po struci laborant, majka četvoro dece i šestoro unučadi. Ponosna je, kaže, što je deo priče o kojoj će govoriti pokolenja. Međutim, zabrinuta je koliko će sve ovo trajati, jer su neke od njih već zatražile lekarsku pomoć. Snaga ih izdaje, ali ne i volje. - Kada sam odlazila na ovaj protest, unuka me je pozdravila i sa tugom u očima požalila se da će joj teško biti bez bake. Bila je ovde. I kod drugih žena dolazi rodbina. Hrabrimo jedna drugu, ne damo se, jer moramo izdržati do kraja, poručuje Jovovićeva.

Prilazi nam Rosanda Peković iz Bijelog Polja, majka četvro dece. Kaže da ih je prva prolećna rosa jutros probudila. I ona ne krije revolt zbog svega što im se dešava.

- Umesto da starost provodim kod kuće sa porodicom, evo me na ulici. Ovo je vrhunac sramote aktuelne vlasti koja nas je gurnula na pločnik. Tražimo samo jedno - da se povuče odluka o smanjenju naknada. Sa ranijim iznosom imale smo neku sigurnost, ali sada smo gurnute na ivicu provalije, kaže Pekovićeva.

- Mi smo ponižene, uplašene, bespomoćne. Šta mogu drugi da očekuju ako država preko nas gazi zagarantovana prava.

Prislonjena uz drvo sa pogledom na spuštene venecijanere na skupštinskim prozorima Milijana Bijelić iz Nikšića, poručuje da ih ništa neće zaplašiti.

- Ničije ne otimamo, već tražimo ono što nam pripada. Imam troje dece, radni vek sam provela u trgovini i zaradila penziju od svega 134 evra. Prešla sam na naknadu, primala 334 evra i bila zadovoljna. A sada ova bruka. Izdržaćemo, jače smo od gladi i svake muke, priča Milijana.

SOLIDARNOST

- Pitamo se gde nestade humanost, kaže ogorčena Rosanda Peković. - Nismo samo mi u problemu, nego i žene kojima je tranzicija progutala fabrike i preduzeća, a njih ostavila bez radnih mesta.