DUGOTRAJNO robovanje i rđava uprava mogu toliko zbuniti i unakaziti shvatanja jednog naroda da zdrav razum i prav sud u njemu otančaju i oslabe, da se potpuno izvitopere. Takav poremećen narod ne može više da razlikuje ne samo dobro od zla u svetu oko sebe nego ni svoju sopstvenu korist od očigledne štete.

Ovaj često pominjani citat Ive Andrića verovatno je najistančaniji izraz društvenog stanja Crne Gore. Nakon više od četvrt veka "rđave uprave", oseća se zadah truljenja obolelog društva. Zemlja rasprodata, a njom tumaraju umorni, depresivni ljudi. Čini se da je malo ostalo od one Crne Gore koja se dugo posmatrala romantičnom istorijskom optikom.

Crna Gora boluje od tragične raspolućenosti. Život se provlači između tvrdih, nepomirljivih identitetskih strana istog imena i prezimena, a neretko i istih roditelja. Na vreme zajedništva nas podsećaju obrasli puteljci i sipljivi mostovi kojima skoro niko ne prolazi. Identitetski inženjering zasnovan na smelim lažima, zapenjeni mediji ubrizgavaju u društvenu stvarnost. Potamnile su tradicionalne norme i vrednosti.

Pa, ipak, nije se baš sve razgradilo. Duh otpora nije zgasnuo. Izbegavajući poslovičnu dinarsku sklonost ka preuveličavanju, izvesno je da je u temeljima Crne Gore žilav i borben čovek. Stoga, i danas svedočimo da ozbiljan deo naroda pruža snažan otpor i prkosi svim statistikama. Primera je sijaset, ali osvrnuću se na jedan, svež i upečatljiv.

Taman kada su žreci novog crnogorskog identitetskog poretka pomislili da se priča o "presvlačenju" Crne Gore uspešno zapatila u generaciji rođenoj i odrasloj u vreme njihove vlasti, pojavljuju se neki "detalji" koji protresaju zombiranu scenu. Takva je, na primer, slika juniorske košarkaške reprezentacije Crne Gore koja svoje pobede proslavlja blistavim osmehom, visoko podižući tri prsta. Toj slici se "golim okom" ne vidi izvor. Neobjašnjiva je, ali je utoliko lepša i upečatljivija. Ne, nije akcenat na malom trijumfu suzbijanog identiteta. Ovde je suština u plemenitom otporu koji je isklijao iz karakterne, istorijske dubine. Ekološke.

Retko se gde tako uporno i osmišljeno radilo na obezvređivanju herojske tradicije kao u Crnoj Gori - prkosa, pobune, muškosti u svom izvornom, viteškom formatu. Zatrpavali su se kulturološki obrasci otpora, sve u zagradama takozvane političke korektnosti, a usađivao ropski mentalitet. Zato je nekima, između ostalog, i Njegoš problem. U njegovom poetičeskom univerzumu, "ludaci" pobune i otpora bujno klijaju. To su oni koji smeju da postave pravo pitanje, da smelo i neretko sami provetre tešku "omorinu" ravnodušnosti. Ima ih, na sreću, još uvek.

Kako je moguće da se takva, po svemu rđava vlast održava toliko dugo? Najpre, ovaj tip vladanja se hrani opštim propadanjem i beznađem. Što je toga više, vlast je čvršća i sigurnija. Zato, kome nije dovoljan samo Andrićev citat u shvatanju ovog fenomena, mora pogledati u oči činjenicama. Crna Gora je zemlja čiji su svi stanovnici "uteftereni" u skromniju eksel datoteku, a u kojoj tajna politička policija sa imenom uvezuje dosije ličnih potreba, strahova, neostvarenih ambicija, sitnih i krupnih prestupa. Na osnovu toga, lako se postavlja i kontroliše politička scena. Na delu je sadejstvo stare, golootočke surovosti, "profinjene" sicilijanskom podlošću. Za te "novotarije" u radu službe uglavnom su zaduženi "strateški" investitori iz belosvetskog kriminalnog miljea. Dakle, ovde je sistematski gušena sloboda bilo kog izbora, a posebno političkog. Izbori u suštinskom smislu ne postoje, pa ne možemo govoriti ni o njihovim rezultatima. Zapravo, radi se o jednom orvelovskom postupku zasnovanom na nasilju, ucenama, prevarama, krađi. I svaka izborna farsa poslednjih decenija, aminovana je, čak i direktno potpomognuta od strane uticajnih "međunarodnih" adresa.

Međutim, stanje se menja. Počelo je da se žestoko kovitla, ne samo na političkoj površini, već i u metafizičkoj utrobi čovečanstva. Impulsi tih promena se i ovde osećaju. Bliže se, ali su utoliko pretnje za mir u Crnoj Gori veće. Jasno je, ta podrhtavanja tla najviše brinu onog ko odavno živi po formuli "sekund bez vlasti, sekund bez života". I izvesno je spreman da u taj lični, psihotični sunovrat sruči mnogo nevine krvi kako bi nastavio da "pliva".

Vide sve to građani Crne Gore. Ipak, veći deo njih prešao je Rubikon straha. Oni danas hrabro i radosno streme ka onom što biti mora.