PREDSEDNIK Makedonije, profesor dr Đorđe Ivanov, drugi put je došao u žižu javnosti kada je prošlog petka odbio da poveri mandat Zoranu Zaevu i pored toga što je ovaj doneo 67 poslaničkih mandata, navodeći da je razlog tome sporna platforma iz Tirane koja preti da rastoči Makedoniju.

A prvi put Ivanov je postao šire poznat izvan granica zemlje kada je u aprilu prošle godine opštom abolicijom pomilovao sve osumnjičene u istragama Specijalnog javnog tužilaštva u megaaferi prisluškivanja. To je bio direktan povod za masovne višemesečne antivladine građanske proteste "šarene revolucije" širom zemlje. U junu, tu odluku je povukao.

Ivanov, pravnik po zanimanju, rođen je u Valandovu (1960), a politikom se "zarazio" još tokom studija, kada je bio aktivan u liberalnim, reformskim organizacijama mladih. Kasnije je bio novinar punih sedam godina, stigao je do mesta urednika Trećeg programa radija, a radio je na Skopskom univerzitetu, gde je odbranio i doktorat posvećen "gradnji demokratije u podeljenim društvima", obrađujući primer Makedonije. Kao da je znao šta će ga sačekati 2017.

Pre izbora za predsednika države, kao kandidat vladjućeg VMRO-DPMNE lidera Nikole Gruevskog, Ivanov je bio angažovan i u nevladinom sektoru, između ostalog i kao član UO fondacije "Otvoreno društvo Makedonija" Džordža Soroša.

Za predsednika Makedonije najpre je izabran 2009, a potom i 2014. Tokom drugog mandata osetno je zahladio odnose sa Nemačkom i EU, zbog migrantske krize . Oženjen je i ima jednog sina.