Luksuz oporezovati, standard sačuvati

NAKON što su ocenili stanje u crnogorskoj ekonomiji, predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda ostavili su na stolu Duška Markovića niz preporuka kako bi trebalo voditi privredu. Predlažu uvođenje akciza prvi put i na ugalj u Crnoj Gori, ali i dodatno akcizno opterećenje za gorivo koje je uvećano početkom januara (devet centi po litru), kao i na duvan, alkohol i zaslađena pića. Božo Mihailović, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta Crne Gore, kaže za "Novosti" da akcize za ugalj nisu neophodna mera, jer bi dovele do povećanja cene električne energije čiji bi krajnji ishod bio poskupljenje mnogih proizvoda i usluga.

Osim toga, predstavnici MMF-a preporučuju i povećanje poreza na dodatu vrednost, posebno niže stope koja se primenjuje na osnovne životne namirnice i pojedine usluge, poput prevoza.

- Treba se držati maksime "luksuz oporezovati, standard građana sačuvati". Moram istaći da se MMF više bavi porezima i akcizama, nego onim što je posebno važno za Crnu Goru, a to je kako naplatiti poreski dug čija je nominalna vrednost preko 730 miliona evra, ali i ojačati realni sektor - naveo je profesor Mihailović.

Što se tiče predloga oko uvećanja PDV-a treba, dodaje profesor, krenuti od toga da je prosečna zarada gotovo dva puta niža od potrošačke korpe. To znači da bi se eventualno povećanje tog poreza direktno odrazilo na standard građana te imalo negativan efekat na turizam.

Zamerili su predstavnici MMF-a i na zakone o penzijsko-invalidskom osiguranju i dečjoj i socijalnoj zaštiti. Kažu da se nije uradila analiza uticaja na budžet prilikom odobrenja za prevremene penzije, ali i usvajanja akta koji je omogućio da majke sa troje i više dece primaju doživotnu nadoknadu.

- Ukupnu socijalnu politiku treba preispitati. U prošlosti je bilo improvizacija, ad hok rešenja kada je u pitanju penzioni sistem. Što se tiče majki, vrlo smo nepripremljeno ušli u taj projekat. Zatajili su podaci pa umesto za pet hiljada, sada pravo na tu naknadu ima gotovo dvadeset tri hiljade žena. Rešenje za taj problem se mora što pre naći, mora se uključiti Ustavni sud - podvukao je profesor.

Za prihodnu stranu budžeta značajno bi, naglašava Mihailović, bilo oporezovanje luksuza. Kao primer navodi da se pogledaju marine i da se utvrdi šta sve stoji tamo, a neoporezovano je.

Profesor Božo Mihailović

MMF je proračunao da će javni dug, uglavnom zbog izgradnje auto-puta, dostići 2019. čak 90 odsto BDP-a, a da će se tek 2026. vratiti na poželjnih 60 procenata.

- Nesporno je da je javni dug visok preko 2,3 milijarde evra, od čega je unutrašnji oko 350 miliona, a ostatak ide na spoljni dug - ocenjuje Mihailović.