Komentar: Braća

Zvanična Crna Gora, potpomognuta "prijateljima" sa Zapada, iz petnih žila se trudi da potpuno izgubi još jednog pouzdanog i dokazanog prijatelja - Rusiju. Onu Rusiju koja je, da se ne lažemo, omogućila preko tajkuna bliskih Kremlju, upumpavanje para u crnogorsku ekonomiju i njen "bum" tamo od 2005. godine, u predvečerje zna se kako odrađenog referenduma o nezavisnosti.

Pre Rusa, "omiljeni neprijatelj" zvanične Podgorice bila je Srbija. Ne u vreme kada je Milošević počeo da srlja, već onda kada je počeo da kleca. Ista pesma nastavljena je i u vreme Koštunice i Tadića. Srbiji je zabijan prst u oko gde god se stiglo. Od šepurenja ratnog zločinca Agima Čekua u Gusinju, priznavanja lažne države Kosovo, dodele zvanja počasnog građanina Podgorice "antifašisti" Mesiću, do glasanja za prijem Kosova u Unesko... Na sreću, narod nije sledio vođu, koji je nekako "ispeglao" odnose sa Srbijom.

Međutim, pritisnut prozivkama sa Zapada o organizovanom kriminalu, korupciji u redovima političke elite, nepoštovanju ljudskih prava, ubijanju i prebijanju novinara, režim je uz slatka obećanja o članstvu u NATO, novog neprijatelja našao u Rusima. U onima, koje, složićemo se i ne moramo voleti, ali nemamo nijedan razlog da ih mrzimo. Posebno ako znamo da su u Crnu Goru, na ovaj ili onaj način, za deceniju uneli oko dve milijarde evra.

Nedavno, novo kočoperenje - premijer Marković ponudio je NATO alijansi "moćnu" luku Bar, što do sada nije uradio nijedan od crnogorskih vladara. Jer, u Crnoj Gori se ni stenje nikada nije poklanjalo. Čak prilikom deoba ni braći, što NATO sigurno nije!