Odahnuli vlasnici divljih objekata

Vlasnici više od 130.000 nelegalno podignutih objekata, koliko se pretpostavlja da ih ima na prostoru Crne Gore, odahnuli suu utorak kada je krnji parlament odložio primenu Zakona o regularizaciji neformalnih objekata.

Država je bila za prvi martovski dan najavila početak obračuna sa "divljim" graditeljima, ali će taj posao sačekati narednih pet meseci, sve do 31. jula i špic turističke sezone. Razlog je što nije urađena evidencija nelegalnih objekata, što će se obaviti uz pomoć 3D snimaka koji će se uporediti sa katastarskim planovima. Upravo ovi snimci predstavljaju uslov za primenu zakona.

Troškove oko legalizacije imaće i građani Srbije čije se kuće i vikendice nalaze u Crnoj Gori. Računa se da ih ima više od 15.000! Zvanični podaci Uprave za nekretnine pokazuju da u Crnoj Gori ima ukupno oko 40.000 neformalnih objekata. Međutim, u Ministarstvu održivog razvoja i turizma smatraju da ih je više - čak oko 100.000! Neki od njih su podignuti bez dozvola, a neki su premašili dozvoljene gabarite.

Zakonom nije omogućena legalizacija objekata u zaštićenim zonama, kojih je do sada bilo najviše na krajnjem jugu Crne Gore, u Baru i Ulcinju, ali i duž budvanske rivijere i Boke Kotorske, kao i širem rejonu Podgorice. Samo u Štoju ima oko četiri hiljade nelegalnih objekata!

Prošle godine ministar turizma i održivog razvoja Branimir Gvozdenović najavio je "zavođenje reda" u ovoj oblasti. Tako će sav novac od naknada, koje će se plaćati u postupku legalizacije (računa se na stotine miliona evra) slivati u opštinske budžete, jer je zakonom definisano da lokalne samouprave obezbede alternativni smeštaj porodicama kojima će se nelegalni objekti rušiti.

Vlasnici su dužni da u roku od 270 dana podnesu zahtev za legalizaciju, a ako to ne učine, onda će im biti utvrđena obaveza da u ratama plaćaju godišnju naknadu za korišćenje prostora i ti objekti će se smatrati "privremeno neformalnim", kao i objekti u zaštićenim zonama. Da bi se, međutim, dobili potrebni papiri za legalizaciju i nekretnine uvele u katastarske i druge knjige, njihovi vlasnici će morati da odreše kesu i plate komunalije. U Demokratskom frontu ovaj zakon ocenjuju kao "legalizaciju korupcije".

- Politika režima Mila Đukanovića uvela je oko dvesta hiljada građana u zonu ekstremnog siromaštva. Ljudi su bili prinuđeni da krov nad glavom obezbede nelegalnom gradnjom, jer nisu mogli da plaćaju račune za struju i druge komunalije, poreze za imovinu - ukazao je Nebojša Medojević, jedan od čelnika DF-a.

PROFITERI

U opoziciji smatraju da je bitno da se pre legalizacije utvrdi ko je gradio iz nužde, a ko radi profita. Upravo je takvih najviše, koji su podizali zgrade bez dozvola i prodavali ih za velike pare.

UVEĆANA VREDNOST

Ukoliko je kuća ili poslovni objekat okružen otpadom, nema infrastrukturu ili je reč o dotrajalim objektima, vrednost je za 30 do 40 odsto manja. Ako vlasnik poseduje stambeni prostor čija je trenutna cena 40.000 evra, posle ulaska u proces regularizacije, imaće ne samo rešen formalni status, već će njegova vrednost porasti za 20.000, objašnjavaju u resornom ministarstvu.