Pljevlja: Sa maskama na posao

REŠENjA za čistiji vazduh u Pljevljama još nema na vidiku. Iako, lekari, razne organizacije, pa i političke partije ukazuju da se mora hitno reagovati, nadležni ne nude još nikakvo rešenje.

Stepen zagađenosti vazduha u Pljevljima u poslednja tri meseca u kontinuitetu je višestruko premašivao maksimalno dozvoljene granice po svim parametrima, zbog čega su stanovnici ovog grada bili primorani da žive u potpuno nehumanim uslovima, izloženi uticajima koji direktno prouzrokuju maligne bolesti, bolesti respiratornog trakta, kao i psihosomatske poremećaje.

- Državni organi, kao i organi lokalne uprave, su do nedelje u najvećoj mogućoj meri skrivali ovaj problem od javnosti ili ga pokušavali minimizovati. To je trajalo sve dok se nije oglasila Agencija za zaštitu prirode. Upozorenje je moralo biti izdato još pre 90 dana. Lokalna vlast u Pljevljima nije shvatila ozbiljno niti je preduzela bilo kakve mere. Naročito, u vezi sa najugroženijim kategorijama kao što su deca i stare i obolele osobe - kažu u opoziciji.

Agencija za zaštitu životne sredine uputila je javni poziv za predlaganje kandidata u sastav Komisije za izradu kratkoročnog akcionog plana za teritoriju opštine Pljevlja.

- Ranije kratkoročne mere u jednom delu nisu dale rezultat, kao što je, na primer, predviđeno grejanje na pelet. U Pljevljima se, jednostavno, svi greju na ugalj. U ovakvoj ekonomskoj situaciji građani biraju šta je jeftinije, iako su svesni da zagađuju životnu sredinu - kazao je Spahić za podgoričke medije, dodajući da jedna od mera može da bude i zabrana prodaje uglja za privatna ložišta, ili da se građanima subvencionišu računi za struju.

Kako je najavljeno, ove godine počeće gradnja toplane, koja će koštati oko pet miliona evra. Toplana će zadovoljavati stroge ekološke standarde, a kao gorivo je planirano da se koristi drvena sečka.

ANKETA: KAKO GRAĐANI PREŽIVLjAVAJU UZ VEOMA ZAGAĐEN VAZDUH

NEDELjKO MATIĆ:

- Konačno treba nešto pokrenuti i obavestiti međunarodnu javnost da je ovo stanje nemoguće trpeti. Moramo da zatvaramo prozore, ogromna je zagađenost, kad je magla ne može da se izađe nigde od prašine, dima i čađi.

INDIRA LAJKO:

- Jednostavno se ne može disati kada je velika zagađenost. Od smoga i zagađenosti sam dobila astmu, moram da koristim pumpicu, kad je napolju veliko zagađenje jedva dišem ali nikoga nije briga za to.

MILIVOJE IRIĆ:

- Nije potrebna nikakva merna stanica da bi se videlo da je koncentracija zagađujućih materija prvelika. Jednostavno se oseti. Najveći je problem za decu, jer odrastaju u tim uslovima.