ISPOVEST OCA UBIJENOG STUDENTA: Da je bio baraba, možda bi bio živ!

NAŠ Novak nije ni znao da se tuče. Vredno je učio, bavio se sportom. Izašao je sa drugovima te večeri da proslave diplomiranje jednog od njih. Napali su ga bez razloga. Trideset dana smo se nadali da će se izvući. Lekari su učinili sve što su mogli, ali podlegao je povredama... Da je bio baraba, sada bi možda bio živ!

Ovako za "Novosti" pričaju roditelji Novaka Tajića (24), studenta Građevinskog fakulteta, koji je preminuo 2. januara u Beogradu. U komi je bio mesec dana, nakon što ga je ispred jedne beogradske kafane napao mladić i s flašom ga udario u potiljak.

- Novak je retko izlazio, a i kada bi otišao u grad, bili smo spokojni, jer se družio sa dobrom decom. Sve su to primerni momci koji su sada pri kraju studija, provereno društvo koje je dolazilo i kod nas kući. Mi smo se odselili u Bar, a on je ovde sa bratom stanovao u bakinom stanu - priča Zoran Tajić, otac nesrećnog mladića.

Kobne večeri, 4. decembra, Novak je sa drugovima izašao da proslave diplomu, a i njemu su ostala još samo dva ispita do kraja. Njegovi najbliži ne mogu ni da pretpostave šta bi mogao biti motiv krvničkog napada.

- Da li je došlo do neke čarke u toj kafani "Limun žut", ne znamo... Četvorica Novakovih drugova otišla su kući na jednu stranu, a Novak sa još dvojicom ka drugom izlazu - priča Zoran. - Za njima su iz kafane krenuli neki mladići. Jedan od njih je poneo flašu i udario njome Novaka u glavu. Naš sin je momentalno pao u nesvest. Napali su i njegovog druga, ali je on, srećom, prošao samo sa nekoliko čvoruga.

Dvojica napadača ubrzo su uhapšena, a za trećim se navodno još traga, kažu roditelji nastradalog studenta.

- Svakog dana smo odlazili u bolnicu, nadajući se da će izdržati. I njegovi drugovi su dolazili ispred Urgentnog sa roditeljima, svesni da su oni mogli biti na njegovom mestu - kroz suze se priseća Zoran.

Novak je bio u odličnoj kondiciji, jer se godinama bavio biciklizmom.

- Vozio je bicikl po 200, 300 kilometara preko planina. Nekada od samog Bara, i sedamdeset na sat. Uvek sam strepela da će se nešto desiti, a onda na kraju ovo... Toliko je ludaka na ulicama. Da je makar ovo poslednji put da dobro dete strada - očajna je Novakova majka Vesna.

Za Tajića kažu da je bio pristojan, vredan, dečak koga su često "terali od kompjutera".

- Nikad se potukao nije, niti pak svađao - ogorčen je Novakov otac. - Da smo ga vaspitavali da bude drzak, možda bi uspeo da se odbrani... Sve je s njim bilo baš kako treba, a onda se našao na pogrešnom mestu, u pogrešno vreme...

SAHRANjEN U BARU

ISPRAĆAJ Novakovih posmrtnih ostataka iz Beograda bio je organizovan 6. januara, a sahranjen je u nedelju na barskom groblju Gvozden brijeg. Na večni počinak ispratili su ga neutešni mlađi brat, starija sestra, roditelji, prijatelji i mnogobrojna rodbina iz Crne Gore i Srbije.