Svađama Incku čuvaju fotelju

OHR i visoki predstavnik u BiH neće napustiti Bosnu i Hercegovinu sve dok političari stalno izazivaju sukobe koji se dalje prenosi na odnose tri konstitutivna naroda. Osim toga, stranački prvaci u BiH nisu rešili ni formalno glavni uslov za zatvaranje OHR - a to je dogovor o državnoj imovini.

Jedino je sigurno da će do zatvarnja kancelarije visokog predstavnika doći pre nego što BiH uđe u Evropsku uniju, kažu sagovornici "Novosti". Niko, međutim, ne može da prognozira kada će se to dogoditi.

Nije malo ni onih koji su uvereni da je na listi dovoljno jakih motiva za opstanak ove institucije i primamljiva mesečna plata od 25.000 evra koliko prima visoki predstavnik.

Aleksandra Pandurević, član Predsedništva SDS, kaže za "Novosti" da BiH ne može ući u EU sve dok je tu OHR.

- BiH ne može dobiti ni status kandidata dok ima kancelariju visokog predstavnika. Osnovni uslov je funkcionisanje pravne države, a sa OHR mi nemamo pravnu državu već patronat - kaže Pandurevićeva.

Ona dodaje i da neki politički faktori, na čelu sa SDA i SNSD, rade sve da OHR ne ode.

- Bošnjaci su navikli na stara vremena kada je OHR kažnjavao Srbe na svaki njihov mig i tako i danas deluju. S druge strane, SNSD stalno provocira međunarodnu zajednicu i na taj način daje podršku ostanku OHR jer se zbog političkog ponašnja SNSD i Republika Srpska doživljava kao remetilački faktor. Za Srpsku mora biti prioritet odlazak OHR. Zato RS mora, dok je OHR još u BiH, biti noseći faktor stabilnosti i spuštanja tenzija i da tako uradimo sve da OHR i visoki predstavnik napuste BiH - kaže Pandurevićeva.

Branislav Borenović, predsednik PDP, kaže za "Novosti" da očekuje da Valentin Incko bude poslednji visoki predstvanik.

- Nažalost, danas u BiH političari najviše doprinose ostanku OHR. Kroz stabilniji politički život svi moramo da pokažemo da možemo biti samostalni bez stranog nadzora. Svaka politička turbulencija i konflikt u stvari je dokaz da OHR mora ostati u BiH - istako je Borenović i dodao da bi OHR mogao da napusti BiH kada bi ova zemlja imala iza sebe bar dve godine političke stabilnosti.

Dušanka Majkić, član GO SNSD, kaže za naš list, da su OHR i visoki predstavnik u BiH odavno izgubili smisao.

- Oni ne utiču ni na šta. Smešno je da zemlja koja grabi prema Evropskoj uniji ima takvu instituciju. Sam visoki predstavnik je izgubio kredibilitet stavljajući se na stranu Bošnjaka i napravio je mnogo stvari koje mu neće zaboraviti druga dva naroda. Gotovo da se ne može pronaći nešto da je uradio protiv Bošnjaka. Takođe sam PIK, koji je nadležan za OHR, ne može pronaći rešenje oko zatvaranja ovog stranog protektorata - poručuje Majkićeva.

Ona dodaje i da OHR ima veliku podršku u Bošnjacima.

- Bošnjaci godinama stopiraju rešavanje pitanja državne imovine i sve rade kako bi OHR ostao, a dok je tako teško je govoriti o nekom konkrektnom periodu u kojem će doći do odlaska OHR - kaže Majkićeva.

Podsećanja radi, nakon odlaska Pedija Ešdauna sa mesta visokog predstavnika u BiH 2007. godine, Upravni Odbor PIK (Saveta za primenu mira) doneo je odluku o pripremi zatvaranja OHR, odnosno o prestanku važenja "bonskog mandata" kojim visoki predstavnik može da nameće odluke u BiH. Ruska Federacija tada je insistirala da se ta institucija ukine. Ipak, mandat OHR je produžen na godinu dana, uz obećanje da se "bonska ovlašćenja" više neće koristiti. Od tada je prošlo deset godina.

EŠDAUN NAJGORI ZA SRPSKU

PEDI Ešdaun je ostao upamćen kao najooštriji i najgori visoki predstavnik u BiH što se tiče institucija Republike Srpske. On je smenio 59 funkcionera u RS, među njima i Dragana Kalinića, predsednika Narodne skupštine RS i do tada prvog čoveka Srpske demokratske stranke (SDS), Zorana Đerića, ministra unutrašnjih poslova RS, poslanike SDS u Narodnoj skupštini RS i znatan broj načelnika opština iz SDS. Na listi trajno smenjenih našlo se 12 osoba, dok su ostali smenjeni uslovno, do hapšenja Radovana Karadžića.

U MISIJI 15 STRANACA I 89 DOMAĆIH

PREMA Aneksu 10 Dejtonskog sporazuma, OHR ima status diplomatske misije u BiH. U kancelariji OHR rade diplomate koje šalju vlade zemalja članica PIK, međunarodno osoblje koje OHR direktno angažuje i domaće osoblje iz BiH. Od jula 2016, u OHR radi 15 stranih državljana, od toga četvoro diplomata koje su postavile vlade njihovih zemalja, sedam osoba koje su direktno angažovane i četvoroprivremeno angažovanih osoba. Deo misije je i 89članova domaćeg osoblja.