Crnogorci od 2019. u vojsku dobrovoljno

MINISTARSTVO odbrane Crne Gore najavilo je uvođenje dobrovoljnog služenja vojnog roka od 2019. godine, a kao razlog ističe veliku zainteresovanost mladih da obuku uniformu. Ova novina biće uvedena 13 godina nakon što je ukinuta obaveza služenja vojnog roka. Istraživanje Atlantskog saveza pokazalo je da više od polovine đetića želi da služi vojni rok.

- Imaćemo konkurs na koji će se pozivati mladi ljudi. Obuka će trajati tri meseca, a za vreme služenja vojnog roka biće predviđena i novčana naknada. Posle odsluženja, zainteresovani će imati priliku da postanu profesionalni vojnici - saopštio je Mihailo Volkov iz resornog ministarstva.

Ova priča dolazi u času kada i druge zemlje, poput Švedske, takođe žele da vrate vojnu obavezu za svoje građane.

- Crnogorci se vraćaju tradiciji. Kao vojnik, Crnogorac je pokazivao svoje najuzvišenije moralne vrednosti. Pamtimo to i u prošlim vremenima, kada su naši momci širom bivše Jugoslavije bili za primer ostalim vršnjacima - kaže za "Novosti" pukovnik u penziji Dobrislav Bajović.

Naš sagovornik ima ogromno vojno iskustvo. Završio je Vojnu akademiju JNA Kopnene vojske i Generalštabnu akademiju, obavljao komandne dužnosti od komandira voda, komandanta motorizovane brigade u Nikšiću. Na lični zahtev penzionisan je 2006. u referendumskoj godini kada je prestala da postoji Državna zajednica SiCG.

- Suvišno je govoriti o neophodnosti i potrebi uvođenja služenja vojnog roka. Prelazak na profesionalnu vojsku je veoma skup izdatak koji mogu da izdrže samo zemlje sa većim nacionalnim dohotkom - kaže Bajović. - U neka lepša vremena, odlazak na služenje bila je posebna čast i obaveza.

Odlazili su golobradi mladići, a vraćali su se kao pravi muškarci, spremni da počnu novi život. Danas, nažalost, toga nema. Nekada je vojni rok u JNA trajao dve, tri ili četiri godine u Ratnoj mornarici, a osobe sa završenom srednjom školom ili višim obrazovanjem imale su pravo da vojni rok obave tokom jedne godine. Vremena su se promenila, pa i kada je u pitanju obaveza služenja.

Novo vreme donelo je i novi vojno-bezbednosni put Crne Gore, okrenute ka članstvu u NATO.

- Članice alijanse su pre dve godine usaglasile da povećaju izdvajanje za odbranu na dva odsto od BDP u narednih deset godina. Na osnovu zahteva NATO standarda izdvajanje za odbranu sa sadašnjih 41,8 miliona evra, Crna Gora bi morala povećati budžet za odbranu na oko 70 miliona evra!

Planirana sredstva za budžet odbrane u tolikom iznosu su za naše prilike veliko budžetsko naprezanje, ali su prema NATO prilikama ona nedovoljna da bi se finansirao sistem odbrane po standardima alijanse. Zato je neophodno smanjiti izdatke za finansiranje profesionalnog kadra vojske i uvesti u sastav vojnike na služenju vojnog roka koja je jeftinija varijanta izdvajanja za finansiranje kadra.

Pukovnik Bajović podseća da je JNA početkom 1991. godine, pre raspada SFRJ, imala oružane snage od 238.500 pripadnika - od čega 22.500 oficira, 17.200 podoficira, 3.800 vojnih službenika, 34.200 civilnih lica na službi i 161.000 vojnika i pitomaca škole rezervnih oficira na služenju vojnog roka. Po ratnom sastavu JNA je brojala 1.058.378 ljudi!