Verski rat zbog donacija?

BANjALUKA - Bezbednjaci na terenu širom Federacije BiH i dalje proveravaju dvadesetak paradžemata i njihovu povezanost s radikalnim islamistima, kao i umešanost u vrbovanje mladih za odlazak na strana ratišta, odnosno u redove Islamske države. Nakon što se završe sve provere biće odlučeno koji će paradžemati dobiti stalnu zabranu delovanja, potvrdio je, za "Novosti", Dragan Mektić, ministar bezbednosti BiH.

- Znam da je bilo najava da će paradžemati biti zatvoreni do kraja ove godine, ali provera je kompleksan posao i oduzima dosta vremena. U ceo proces uključena je i Islamska verska zajednica BiH. Moramo da utvrdimo o čijim objektima je reč u kojima su paradžemati, jer ukoliko je objekat IZ BiH, onda oni moraju odlučiti šta će biti s njim - kaže Mektić.

Inače, od početka godine traje akcija bezbednjaka u vezi s proverom paradžemata u BiH, kojih je, prema evidenciji, na početku godine bilo 60. U većini njih se izučavao radikalni islam i služili su za regrutovanje boraca za Islamsku državu.

Posle akcije bezbednjaka i apela Islamske zajednice u BiH, 14 paradžemata je prihvatilo reisa Kavazovića i pripojilo se Islamskoj verskoj zajednici. To su paradžemati Debeljak, Salem Bajramović, Čaršija-Kakanj, Osijek, Dragulj-Vreoca, Rakovica, Briješće brdo, Bistrik, Bakarevac, Ruinica, Borovnica, Bajvati, Mečevići i Bočinja.

Međutim, problem predstavljaju ostali predstavnici 22 paradžemata koji su odbili pripajanje IZ. Tu su: Stijena, Brezičani, Hodžići-Kakanj, Pobjeda-Feth, Briješće brdo 2, Kasindolska, Gornja Mahala, Kuljani, Bara, Ošve, Kaloševići, Strnokos-Zenica, Liješnica, Kotorsko Donje, Gornja Maoča, Gornji Rahić-Dizdaruša, Čehaje 1, Selo Gračanica, Stara željeznička stanica Bihać, Kula-Tuzla, Dubnica i Delići-Hukići.

Ekspert za borbu protiv terorizma Dževad Galijašević kaže, za "Novosti", da zatvaranje paradžemata može biti završeno za nekoliko dana ukoliko reis Husein Kavazović da "zeleno svetlo" bezbednjacima.

- Sve dok Islamska zajednica sa strane prati šta se dešava uz štura saopštenja o paradžematima, oni im prećutno daju podršku. Ovde je veliki problem novac. Pošto paradžematima upravljaju velikim novcem koji dolazi iz inostranstva, a Islamska verska zajednica bi želela da ona bude glavni bankar u BiH, onda je jasno zbog čega paradžemati ne žele da budu sa IZ BiH - ističe Galijašević.

U ZENICI 13 PARADžEMATA

PREMA podacima iz IZ BiH, od 38 paradžemata s kojima su pregovarili, najviše ih ima u zeničkom muftijstvu, čak 13. Zatim sledi 12 u sarajevskom, u tuzlanskom ih je sedam, bihaćkom tri, mostarskom dva i u travničkom jedan paradžemat.