Pretnja od Mila

TEK minuli izbori u Crnoj Gori su dokaz za tvrdnju iz naslova - Srbija je bila neutralna, čak su neki "navijali" za Đukanovića, a on "nam je vratio" tako što nas blati i proglašava za izvoznike terorizma. Svima koji su upućeni u to kako funakcioniše režim u Podgorici jasno je da je "priča o Dikiću i dvadeset terorista" prljava podmetačina sa ciljem da se zastraše građani na izborni dan i tako sačuva vlast. Srbija je neprekidno meta prljave medijske kampanje, a sad je dobila i kvalifikaciju za "izvoz terorizma" od režima koji je, ne zaboravimo, među prvima "priznao Kosovo".

Đukanovićev autoritarni režim je pretnja za Srbiju jer diskriminiše i marginalizuje Srbe kojih je na popisu bilo tridesetak odsto, a onih koji se izjašnjavaju da im je maternji jezik srpski preko polovine. Srbi nemaju status ni konstitutivnog naroda, pa čak ni manjine - postali su Kurdi u zemlji koja je bila kolevka srpstva i sebe zvala srpskom Spartom. Režim Mila Đukanovića je kontinuiranom represijom sigurno smanjio broj Srba za nekoliko desetina procenata.

Milov režim je pretnja za Srbiju i zato što vlada nedemokratskim metodama po kojima se ne preza ni od privođenja više hiljada aktivista opozicije, od proizvodnje atmosfere straha kroz spinove o pretnji od "srpskih terorista" i od prljave kampanje protiv svojih rivala. Kupovina glasova, ucene i pritisci su standardna metoda "pridobijanja" glasača. Ovakav represivan odnos prema opoziciji stvara zlu krv i preko dubokih podela može dovesti i do sukoba. Generisanjem nestabilnosti Podgorica je pretnja i za Srbiju i za "region". Na kraju, ali ne i najmanje važna, pretnja je i činjenica da je Crna Gora najveći izvoznik organizovanog kriminala na ovim prostorima i da se sukobi tih klanova upravo odigravaju i na našim ulicama.

Branko Radun, politički analitičar